SUROGAT RODITELJI POTRESAJU DRUŠTVO Kod nas je nošenje tuđeg deteta KRIVIČNO DELO, ali u OVIM ZEMLJAMA NIJE
U Srbiji se krivičnim delom smatra ako neko iznese trudnoću umesto nekog drugog i za to je propisana zatvorska kazna. Zbog toga se parovi odlučuju za surogat roditeljstvo u inostranstvu.
Ta procedura je skupa, a neki od njih prodaju stanove kako bi dobili potomstvo.
Kako je Dnevnik ranije pisao, parovi se najčešće odlučuju jednu od čuvenijih agencija koja je posrednik između takozvanih „namenjenih roditelja“ i jedne od 50 klinika za reprodukciju u Ukrajini, prvoj zemlji u svetu u kojoj je zakonom dozvoljeno surogatstvo, i to još davne 2009. godine. Tamo se, do rata, za takozvane namenjene roditelje rađalo skoro 2.000 mališana.
Pedeset hiljada evra u džepu i karta do Ukrajine – do jedine šanse da postane majka. Kristina Savić je rođena bez materice i surogat majka je njena jedina šansa za roditeljstvo.
"Mnogo je psihički teško ostati pribran u jednoj takvoj situaciji, gde prosto shvataš da si drugačiji i da je to za ceo svet čudno rešenje, a ti moraš to da prihvatiš kao normalno za tebe", navodi Kristina.
Ističe da je prvi osećaj strah i da se u glavi vrzma bezbroj pitanja. "Da li radimo ispravnu stvar? Mi želimo da budemo roditelji, sva ta pitanja... Kažem sebi, eto rođena sam bez materice, sudbina... Da li pokušavam nešto loše? Ali shvatam da je biti roditelj nešto najlepše, da treba da se borim za to", poručuje Kristina.
Surogat majčinstvo u Srbiji krivično delo
Po zakonu o biomedicinski pomognutoj oplodnji, u Srbiji se smatra krivičnim delom ako neko iznese trudnoću umesto nekog drugog i propisana kazna je od tri do 10 godina zatvora. Ali postoje agencije koje pomažu našim građanima da se na ovaj način ostvare kao roditelji u inostranstvu.
Prema podacima jedne od tih u ovom trenutku četrdesetak parova je u programu za surogat roditeljstvo u inostranstvu – Ukrajini, Rusiji, Gruziji, na Kipru. Javljaju se jer ne mogu da postanu roditelji iz medicinskih razloga – nedostatak materice, imunološki problemi, srčane i nadbubrežne bolesti, dijabetes ili brojni neuspešni pokušaji vantelesne oplodnje.
"Najmlađi par koji je pre mesec dana stigao kući sa bebom, žena ima 25 godina, njen suprug ima dve godine više. Razlog korišćenja surogat programa je to što je žena ostala u drugom stanju, nosila trudnoću, porođaj se zakomplikovao, dete je umrlo i ona je nažalost ostala bez materice na tom porođaju. Kada vam neko saopšti da imate zdrastveni problem zbog koga možda nikad nećete imati dete ili da će to biti teško, vama i 10 odsto zvuči kao šansa", navodi Sanja Jovanović iz Agencije za vantelesnu oplodnju u inostranstvu za RTS.
Skupa procedura
Međutim, procedura je skupa. Programi koštaju između 35.000 i 100.000 evra. Traju između 18 i 24 meseca. Ali, kada se bore za potomstvo, budući roditelji nalaze načine.
"Ja sam obična osoba, sa običnom platom. Mi smo sakupili novac nekako, suprug i ja uz pomoć prijatelja, kumova, rođaka. Otišli smo u Ukrajinu, ali taj proces nama nije uspeo. Sledeći put smo slali naše embrione iz Srbije u Ukrajinu. Takođe ni taj proces nama nije uspeo. Mi smo sada u procesu usvajanja deteta", kaže Kristina Savić.
Sanja Jovanović napominje da se dešavalo da parovi prodaju stanove u kojima žive da bi sutra sa detetom živeli kao podstanari, jer to im je jedina opcija.
I u svetu postoje nesuglasice u ovoj oblasti. Svaka država je to uradila shodno svojim kulturnim, verskim, društvenim vrednostima. Surogat materinstvo dozvoljeno je u Rusiji, Gruziji, Ukrajini za heteroseksualne zajednice, a u Meksiku i Kolumbiji za homoseksualce. U Ujedinjenom Kraljevstvu stranci ne mogu da se prijave za te programe. Nelegalno je u Nemačkoj i Francuskoj.
Šta kaže naš zakon
Naša Vlada je 2019. godine raspustila komisiju za izradu Građanskog zakona, kojim bi se ova oblast zakonski regulisala.
Od 2006. godine čekamo na Građanski zakonik: manje-više zna se kako će izgledati članovi ovog akta koji će omogućiti surogatstvo, izabrani su čak i nazivi – rodilja i namenski roditelji – samo zakona nema. U međuvremenu, kažu pravnici, jednostavno je nemoguće izvesti sličnu akciju u Srbiji, jer član 42. Porodičnog zakona doslovce kaže da je “majka deteta žena koja ga je rodila”. I tačka.
Zakon je predvideo pravne učesnike – ljude koji nameravaju da postanu roditelji i rodilju, surogat majku. Između njih se potpisuje ugovor, koji se overava u sudu kako bi se sprečila eksploatacija žena i trgovina decom.
"Nakon što obe stranke pristanu na to i dođe do rođenja deteta, u matičnu knjigu rođenih se kao roditelji upisuju nameravani roditelji, i očinstvo i materinstvo ne može biti osporavano čak ni onda kada nisu korišćene oplođene ćelije nameravane majke", objašnjava pravnica Olga Cvejić Jančić.
Poručuje i da to ne znači da je surogat majka ta koja daje genetski materijal. "Surogat majka samo nosi trudnoću, ona nije genetski vezana za to buduće dete", naglašava pravnica.
Nema zvaničnih podataka o broju parova u Srbiji kojima je potreban program surogat majčinstva. Prosto – nema zakona, nema ni statistike.
Dnevnik, Telegraf