Станисављевић: Расте број миграната, нећемо толерисати инциденте

Станисављевић је за Танјуг рекла да је од почетка мигрантске кризе 2015. године кроз Србију прошло више од 1,5 милиона миграната, те да је само током ове године регистровано 109.000 миграната у 15 прихватних центара, колико их тренутно ради.

Навела је да у prеthodnom периоду није било озбиљнијих инцидената и онога што се десило у четвртак у Хоргошу, те истакла да је најважнија била правовремена реакција полиције, Министарства унутрашњих послова.

Станисављевић је истакла да Србија има хуман однос према мигрантима и да им је обезбеђено све што је потребно у самим прихватним центрима, али и истакла да ће бити нулта толеранција према свима онима који су злоупотребили гостопримство Србије.

Нагласила је да је најважнија безбедност грађана Србије и заштита њихове имовине, те поручила да ће се у том контексту поступати у наредном периоду.

Ипак, навела је да се ствари не смеју генерализовати, да не праве сви мигранти проблеме и да нису сви склони инцидентима који су се десили у Хоргошу.

Важно је, каже Станисављевић, да је полиција на терену и да ради свој посао, као и да је формирана радна група која се бави сузбијањем илегалних миграција са којом, додала је, Комесаријат за избеглице и миграције сарађује.

"Важно је да нећемо толерисати онакве инциденте какви су се десили у четвртак и то смо јасно показали реакцијом полиције на терену. Сама акција је трајала током prеthodna три дана, а како смо добили најаве МУП-а трајаће и у наредном периоду", рекла је Станисављевић.

Навела је да је више од 1.000 миграната измештено из такозваних неформалних центара, кампова који су се правили дуж северне границе.

Сви они су смештени у прихватне центре, рекла је и додала да полиција ради свој део посла ка онима који су учествовали у сукобу у Хоргошу.

Станисављевић је рекла да највећи број миграната, више од 40 одсто долази са подручја Авганистана, а затим из Сирије, Марока, Пакистана...те додала да су 92 одсто њих пунолетни мушкарци, око четири одсто жене, а мање од три одсто деца.

Навела је да је ове године, према подацима Канцеларије за азил Министарства унутрашњих послова, поднето више од 260 захтева за азил.

"Само су поднети, још увек нису одобрени. Ако погледате број миграната који је прошао кроз нашу земљу, видите да ми нисмо земља у којој желе да остану и да су им крајње дестинације земље западне Европе", рекла је Станисављевић.

Додала је да је, према подацима које има, просечно задржавање миграната у прихватним центрима две до три недеље што је мање у односу на prеthodnе године када је, каже, задржавање било више од месец дан.

Станисављевић је рекла да се не може знати да ли ће у наредном периоду долазити до пораста броја миграната или не, наводећи да се у односу на 2020. и 2021. годину бележи знатан пораст, али да ту не постоје јасни параметри зато што је у том периоду био корона вирус и ограничено кретање.

Додала је да у том периоду и није било толико повећан прилив миграната, али да се у пост ковид периоду, у 2022. години, још од марта бележи повећање у односу на прошлу годину.

Навела је смо сада на 109.000 миграната, а да их је током прошле године било регистровано укупно 68.000.

"Видимо да смо већ сада преко тог броја, али незахвално је давати било какве предикције јер не знамо како ће се ситуација даље решавати, али оно што је важно то је да смо као држава спремни и да радимо на томе да на квалитетан и одговоран начин управљамо миграцијама", закључила је Станисављевић.