СРПСКА ХАРМОНИКАШИЦА УШЛА У ГИНИСА: Радојка Живковић постухумно добила признање за музички стаж дуг 71 годину! (ФОТО, ВИДЕО)

О легенди српске народне музике написано је небројено текстова, снимљено безброј телевизијских емисија, а захваљујући радио-таласима била је чест гост домова широм бивше Југославије. Остаће упамћена као виртуоз на хармоници како заједно са супругом Тинетом изводи дела народне музике.

Отац хармоникаш сматрао је да је то мушки посао

Радојка је рођена 1923.године у у селу Глободер близу Крушевца. Иако је показивала велику склоност према музици, њен отац Тихомир Томић, познат као Тика “Глободерац”, свирач и учитељ хармонике, није желео да му се ћерка бави свирањем хармонике, јер је то сматрао – мушким послом. Али жеља девојчице да се опроба баш на овом инструменту била је толико велика да је отац попустио и одлучио да је подучава.

Са свега њених девет година, у марту месецу 1932. године, тадашња “Политика” објавила је на седмој страни: „Јуче после подне у дупке пуној дворани хотела Унион… приређена је утакмица на којој је учествовало двадесет шест хармоникаша, углавном, из Србије и Војводине… Главни аплауз је пожњела Радојка Томић.“

Почетком августа 1935. године у Крагујевцу, како даље преноси Википедија, одржавало се прво југословенско такмичење хармоникаша. Те вечери, дванаестогодишња Радојка, освојила је све симпатије публике и Прву награду стручног жирија за интерпретацију.

До почетка Другог светског рата већ је постала изузетно популарна и имала је бројне наступе широм Србије.

Вечити дует са супругом Милутином

Њен будући супруг Милутин Тине Живковић придружио се Радојки од 1941. године. Тине не само да је био друга хармоника у њиховом дуету и ансамблу “Живковић” (од тада па до краја живота) већ је био покретачка снага ове талентоване жене тако што је организовао и осмишљавао њена и њихова снимања, концерте, турнеје и активно учествовао у естрадном животу Београда.

А њихов дом у Ламартиновој улици број 20 постало је “народна академија” и познато стециште певача и свирача, где су се окупљали хармоникаши и музичари и међусобно делили мудрости и лекције из народне и естрадне музике. Баш на тој адреси потекле су идеје за неке од најпознатијих музичких фестивала који су били популарни у ондашњој Југославији.

Њихова заједничка креативност усмерена на хармонику није била ограничена само на дуетско наступање и праћење других певача на естради, већ је пар формирао и сопствени састав са ритамском секцијом, у којем је повремено учествовао чак и челиста, али са акцентом на њихове две хармонике.

11.500 концерата за 71 годину стажа хармоникаша

Плодоносна каријера Радојке Живковић (соло, са супругом и асамблом) броји више од једанаест и по хиљада концерата, од којих је чак 700 било у иностранству, попут Бугарске, Француске, Шведске, Енглеске, Швајцарске, Аустрије па чак и Америке.

За своје интерпретације, током живота, добила је многе награда, од којих су многе стигле управо преко границе, а две су ван сваке конкуренције – награда међународног фестивала у Ланголену (Велика Британија, 1954. године) за изузетну музикалност и виртуозитет и награда “Властимир Павловић Царевац”, 1966. године.

Оно што ју је учинило веома популарном су њене композиције кола и песама које су одисале тадашњим народним духом. Иза ње су остала многа награђивана кола попут Радојкино коло, Тракторско коло, Тинетово коло, Врбничко коло, Ћупријско коло, Мераклијско коло…

Интересантно је да 1956. године учествовала и у снимању музичког документарног филма за УНЕСЦО.

Постхумни Гинис извојевала је снаја

Живковићева је остала активна до старости, а последњи снимак за њен матични Радио Београд реализовала је 1997. године у студију 6.

Преминула је 14. августа 2002. године у Београду у осамдесетој години живота.

Али ни ту није био крај за њег успех. Године 2019. Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС) постхумно је Радојки Живковић доделио признање “Национални естрадно-музички уметник Србије”. А крајем 2015. године, захваљујући упорности снаје Снежане, супруге Радојкиног сина Слободана Живковића и књизи коју је објавила о овој музичкој породици – виртуозу на хармоници постхумно је признат најдужи музички стаж на свету.

Идеју да име своје свекрве учини бесмртним и у најпознатијој збирци рекорда на свету Снежана је добила две и по године раније, колико се и чекало на признање Гиниса, а главни доказ о најдужем хармоникашком стажу био је текст “Политике” са почетка ових редова, објављен 30. марта 1932. године, када је Радојка Живковић имала свој први наступ.

она/телеграф/сербиан.тимес