SRPSKA HARMONIKAŠICA UŠLA U GINISA: Radojka Živković postuhumno dobila priznanje za muzički staž dug 71 godinu! (FOTO, VIDEO)

O legendi srpske narodne muzike napisano je nebrojeno tekstova, snimljeno bezbroj televizijskih emisija, a zahvaljujući radio-talasima bila je čest gost domova širom bivše Jugoslavije. Ostaće upamćena kao virtuoz na harmonici kako zajedno sa suprugom Tinetom izvodi dela narodne muzike.

Otac harmonikaš smatrao je da je to muški posao

Radojka je rođena 1923.godine u u selu Globoder blizu Kruševca. Iako je pokazivala veliku sklonost prema muzici, njen otac Tihomir Tomić, poznat kao Tika “Globoderac”, svirač i učitelj harmonike, nije želeo da mu se ćerka bavi sviranjem harmonike, jer je to smatrao – muškim poslom. Ali želja devojčice da se oproba baš na ovom instrumentu bila je toliko velika da je otac popustio i odlučio da je podučava.

Sa svega njenih devet godina, u martu mesecu 1932. godine, tadašnja “Politika” objavila je na sedmoj strani: „Juče posle podne u dupke punoj dvorani hotela Union… priređena je utakmica na kojoj je učestvovalo dvadeset šest harmonikaša, uglavnom, iz Srbije i Vojvodine… Glavni aplauz je požnjela Radojka Tomić.“

Početkom avgusta 1935. godine u Kragujevcu, kako dalje prenosi Vikipedija, održavalo se prvo jugoslovensko takmičenje harmonikaša. Te večeri, dvanaestogodišnja Radojka, osvojila je sve simpatije publike i Prvu nagradu stručnog žirija za interpretaciju.

Do početka Drugog svetskog rata već je postala izuzetno popularna i imala je brojne nastupe širom Srbije.

Večiti duet sa suprugom Milutinom

Njen budući suprug Milutin Tine Živković pridružio se Radojki od 1941. godine. Tine ne samo da je bio druga harmonika u njihovom duetu i ansamblu “Živković” (od tada pa do kraja života) već je bio pokretačka snaga ove talentovane žene tako što je organizovao i osmišljavao njena i njihova snimanja, koncerte, turneje i aktivno učestvovao u estradnom životu Beograda.

A njihov dom u Lamartinovoj ulici broj 20 postalo je “narodna akademija” i poznato stecište pevača i svirača, gde su se okupljali harmonikaši i muzičari i međusobno delili mudrosti i lekcije iz narodne i estradne muzike. Baš na toj adresi potekle su ideje za neke od najpoznatijih muzičkih festivala koji su bili popularni u ondašnjoj Jugoslaviji.

Njihova zajednička kreativnost usmerena na harmoniku nije bila ograničena samo na duetsko nastupanje i praćenje drugih pevača na estradi, već je par formirao i sopstveni sastav sa ritamskom sekcijom, u kojem je povremeno učestvovao čak i čelista, ali sa akcentom na njihove dve harmonike.

11.500 koncerata za 71 godinu staža harmonikaša

Plodonosna karijera Radojke Živković (solo, sa suprugom i asamblom) broji više od jedanaest i po hiljada koncerata, od kojih je čak 700 bilo u inostranstvu, poput Bugarske, Francuske, Švedske, Engleske, Švajcarske, Austrije pa čak i Amerike.

Za svoje interpretacije, tokom života, dobila je mnoge nagrada, od kojih su mnoge stigle upravo preko granice, a dve su van svake konkurencije – nagrada međunarodnog festivala u Langolenu (Velika Britanija, 1954. godine) za izuzetnu muzikalnost i virtuozitet i nagrada “Vlastimir Pavlović Carevac”, 1966. godine.

Ono što ju je učinilo veoma popularnom su njene kompozicije kola i pesama koje su odisale tadašnjim narodnim duhom. Iza nje su ostala mnoga nagrađivana kola poput Radojkino kolo, Traktorsko kolo, Tinetovo kolo, Vrbničko kolo, Ćuprijsko kolo, Meraklijsko kolo…

Interesantno je da 1956. godine učestvovala i u snimanju muzičkog dokumentarnog filma za UNESCO.

Posthumni Ginis izvojevala je snaja

Živkovićeva je ostala aktivna do starosti, a poslednji snimak za njen matični Radio Beograd realizovala je 1997. godine u studiju 6.

Preminula je 14. avgusta 2002. godine u Beogradu u osamdesetoj godini života.

Ali ni tu nije bio kraj za njeg uspeh. Godine 2019. Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS) posthumno je Radojki Živković dodelio priznanje “Nacionalni estradno-muzički umetnik Srbije”. A krajem 2015. godine, zahvaljujući upornosti snaje Snežane, supruge Radojkinog sina Slobodana Živkovića i knjizi koju je objavila o ovoj muzičkoj porodici – virtuozu na harmonici posthumno je priznat najduži muzički staž na svetu.

Ideju da ime svoje svekrve učini besmrtnim i u najpoznatijoj zbirci rekorda na svetu Snežana je dobila dve i po godine ranije, koliko se i čekalo na priznanje Ginisa, a glavni dokaz o najdužem harmonikaškom stažu bio je tekst “Politike” sa početka ovih redova, objavljen 30. marta 1932. godine, kada je Radojka Živković imala svoj prvi nastup.

ona/telegraf/serbian.times