СРПКИЊА РОДИЛА БЕБУ И ХТЕЛА ДА ЈЕ ОСТАВИ У ПОРОДИЛИШТУ: Одбијала је своје дете, а онда је БАБИЦА направила ЧУДО

На Твитеру се појавила занимљива исповест некадашње главне сестре на једном гинеколошко - акушерском одељењу у Србији, која никога није оставила равнодушним.

Била је на порођају жене која је на свет доносила дете које нико из њене околине није прихватало. Затруднела је у 38. години, у ванбрачној заједници. Родитељи су је се због тога одрекли, од рођеног брата добијала је претње, партнер је нестао, а она је пожелела да тек рођену бебу остави у породилишту јер нема од чега да је издржава, пише Yumama. 

Након порођаја није желела ни бебу да стави на груди да не би развила снажну емотивну везу са њом. Ипак, живот је недавно решио да овој сестри и жени која се тада порађала поново укрсти путеве. Она је ипак задржала дете, испуњена је и успешна жена са срећним и одраслим дететом, а пуна емоција ова сестра је одлучила да после толико година подели њихову причу на друштвеним мрежама.

- Радила сам тада на гинеколошко акушерском одељ.као гл.сестра. Ујутру бих пре визите обишла све три стране одељења,видела шта се дешавало у току ноћне смене и спремила се за визиту. Тог јутра,као и обично добијем извештај о броју порођаја и стању породиља и беба. За једну породиљу ми пренесу да није хтела да прихвати бебу. Уђем код ње, девојка 38 година старости плаче. Каже да је беба рођена у ванбрачној вези и да њена породица не жели да је прихвати, па она не може да је стави на груди јер ће се још више везати, а мора да је остави. Отац детета се не појављује. Кажем јој да се смири и да ћу доћи код ње када завршимо визиту. Тако и буде. Девојка ми исприча све, а ја јој објасним процедуру. Опипавам осетљив терен.

Питам је да ли она, ако изузмемо њену породицу, жели да види и стави бебу на груди. Каже да жели - кроз сузе. У тешкој је финансијској ситуацији и не зна како ће гајити дете без подршке својих. Кажем јој да ћу позвати Центар за социјални рад и да ћемо сви помоћи, само да не оставља бебу.

Позовем Центар, дам податке и замолим их да дођу што пре. Дошли су социјални радник и психолог. Разговарали су са њом и казали шта они могу да ураде да јој помогну. Њени је зову, прете, она узнемирена, плаче. Узмем њен телефон и кажем брату који је био најљући да ћу обавестити полицију јер ми узнемиравају пацијенткињу.

Она узме бебу у наручје, стави је на подој и тада сам знала да ће бити све у реду. Појави се њена тетка, узеће је код себе. Центар је финансијски помогао колико је био у могућности, а ми смо сакупили неку количину новца и на отпусту јој дали.

Спаковали смо јој неке основне ствари за бебу и испратили је код тетке.

Брзо је нашла посао и живела пристојно. После је отишла у иностранство са својим дететом. Видела сам их пре пар година. Не бих је препознала да ми се није јавила. Дете порасло, она сређена, срећна"

Данас ћу да вам испричам једну лепу причу од пре десетак год. Иде низ?

Радила сам тада на гинеколошко акушерском одељ.као гл.сестра. Ујутру бих пре визите обишла све три стране одељења,видела шта се дешавало у току ноћне смене и спремила се за визиту.
— Аида (@cat_Larra1) Јуне 16, 2022

Stil.kurir.rs