Сремски Карловци уочи обележавања великог јубилеја Српске православне цркве
Три дана од грандиозне прославе, обележавања великог јубилеја Српске православне цркве – стогодишњице уједињења и обнављања Патријаршије, у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, где је тај чин спајања расејаних српских цркава по разним државама у једно биће започет и окончан, ужурбано се обављају припреме и влада нека посебна атмосфера и узбуђење.
У престону дворану, у којој је 30. августа, односно 12. септембра 1920. године у присуству престолонаследника Александра Карађорђевића, чланова Краљевске владе, архиепископа београдског и митрополита Србије, а потоњег патријарха Димитрија Павловића, многобројних високих званица проглашено уједињење, уносе се експонати за изложбу о том догађају коју приређују Музеј града Новог Сада, Архив Српске православне цркве и Музеј Српске православне цркве из Београда, као и Бачка и Сремска епархија. Замисао је да свечана сала Двора што је могуће више изгледа као тог дана, отуда је у њу из Београда донет и постављен, у међувремену рестауриран, трон у ком је седео патријарх Димитрије, балдахин и нешто од предмета и уметнина који су и за ту прилику пре стотину година били донети, попут крста цара Душана, те слика Паје Јовановића из карловачке Саборне цркве.
Завршне припреме за обележавање тог важног датума са Српску православну цркву, којем ће присуствовати и државни врх, а тим поводом бити одржана и свечана седница Светог архијерејског сабора СПЦ, одвијају се пред очима епископа сремског Василија, домаћина тог велелепног здања у Карловцима.
- Пре сто година овде у Сремским Карловцима, када се формирала и држава Срба Хрвата и Словенаца, црква је схватила да треба да се уједини и изабере поглавара, што се и догодило – каже владика Василије. – Тај акт уједињења Српске православне цркве догодио се овде. Мислим да је данашњи императив управо тај феномен уједињења. Расејани смо и данас као пре сто година, можда и више. Данас нас има од Ванкувера до Новог Зеланда, широм Америке, Европе Аустралије, Африке. У времену у ком живимо прича се о деобама, сеобама, расејању, а најмање о заједничарењу, љубави, праштању. Зато сам замолио његову светост патријарха српског Порфирија да у свом обраћању са балокна Патријаршијског двора пошаље поруку уједињења, сједињења, праштања и љубави читавом свету.
Осим свечане сале Патријаршијског двора, која ће својим изгледом подсећати на време када је у њој обављен чин проглашења уједињења СПЦ, много тога ће још 14. и 15. маја у Карловцима бити организовано по угледу на ондашњи проткол. У суботу, 14. маја око 16 сати ће, као и 1920.године, из Београда патријарх на догађај у Карловце доћи возом у пратњи одређеног броја архијереја. Њима ће бити приређен свечани дочек и литија до Саборне цркве где ће у 17 сати бити вечерње богослужење.Сат касније у Двору ће бити отворена изложба којом три музејске установе дају прилог обележавању 100-годишњице уједињења покрајинских цркава и васпостављања Патријаршије.
У недељу, када ће бити централна прослава, у 9 сати почиње Света саборна архијерејска Литургија у храму Светог Николаја у току које ће бити Призив Светог Духа за почетак рада Светог Архијерејског Сабора. Литругијом ће началствовати патријарх српски Порфирије. У 11. 30 часова предвиђено је отварање Сабора СПЦ свечаном седницом у престоној дворани Патријаршијског двора, а у подне на централном карловачком тргу почиње свечана академија. Предвиђено је да њен почетак означи читање Саборске посланице поводом стогодишњице уједињења и издавања Томоса са балкона Патријаршијског двора.
Поводом прославе и отварања Сабора СПЦ у Карловце ће за викенд пристићи више од 50 архијереја, а очекује се и долазак великог броја људи.
- Црква је увек била као брижна мајка која је водила и данас води битку за духовно узрастање нашег народа и српске деце. Патријарх и Свети архијерејски Синод су одлучили да сећања ради на то уједињење, отворе Сабор у Сремским Калровцима. Очекујући у недељу његово отварање, позивам све вернике из моје и других епархија да се нађемо тог дана овде и покажемо на делу то уједињење и сједињење о ком је реч – поручио је владика Василије.
З. Милосављевић