Србија и Мађарска координисано прате сушу и сувишне воде
Конференција поводом почетка прекограничног пројекта “Унапређење мониторинга суше и сувишних унутрашњих вода за подршку водопривреди и смањењу ризика везених за екстремене временске услове” одржана је у Привреденој комори Војводине у Новом Саду; уз учешће научника и представника водопривредних предузећа из Војводине и Мађарске.
О циљевима и планираним исходима пројекта “Вотеретриск” говориле су др Викторија Бланка и др Жужана Ладањи с Универзитета у Сегедину, о изазовима праћења и управљања сушом и сувишним унутрашњим водама излагање је имао проф. др Габор Мезеши; такође с Универзитета у Сегедину. Екстремне појаве и управљање водама теме су о којима је говрио др Балаж Бењхе из Водопривредне дирекције Доњег Потисја. О водном стресу биљака излагао је др Боривој Пејић с Пољопривередног факулетата Универзитета у Новом Саду, а о прикупљању података у реалном времену за прецизно картирање и мониторинг плављења сувишним унутрашњим водма говорио је Милан Његомир из Јавног водопривредног предузећа “Воде Војводине”. Планове реализације пројекта изенели су др Минучер Месарош с Природно-математичког факултета и др Атила Бездан с Пољопровредног факултета УНС.
"У пројекту учествује пет партнерских институција. Водећа институција је Универзитет у Сегедину, поред којег су и Природно-математички и Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду, Јавно водопривредно предузеће “Воде Војводине” и Водопривредно предузеће “Јужна Тиса” из Мађарске – каже доцент ПМФ -а УНС са Департмана за географију, туризам и хотелијерство др Минучер Месарош који је и координатор пројекта “Вотеретриск” у име ПМФ-а. - Пројекат је започет у октобру 2017. и трајаће две године. Током тог периода обавиће се истраживања применом најсавременијих метода даљинског осматрања, сателитског, и осматрања помоћу беспилотних летелица. Користићемо географске информационе системе и многе друге изворе географских података који ће се наћи у једној бази података. Она ће бити основа за борбу против суше и и сувишних унутрашњих вода. Циљ нам је да прекограничном региону Мађарске и Србије донесмо побољшање и оптимизацију заштите од негативних појава суше и унутрашњих вода, објашњава др Месарош и додаје: - У даљој фази покушаћемо да дамо и прогнозе које ће користити пољопривредним произвођачима, компанијама и свима који се баве овом проблематиком."
Према речима др Месароша, пројекат финасира Европска унија преко Intrrеg - ИПА програма прекограничне сарадње Мађраска - Србија у износу од 730.000 евра.
"Прекогранична сарадња има заиста велики значај у овом пројекту, пошто природне појаве не познају границе држава. Стратешки приступ овом проблему може да се оствари искуључиво таквом сарадњом. Циљ нам је и да се оснује прекогранични центар за праћење суше и унтрашњих вода који ће умрежити институције и истраживаче, размењивати податке", каже др Месарош.
Од пројекта који је омогућила примена високе технологије, очекују се конкретни резултати и конкретна корист.
"Задатак је да видимо како се суочити и одбранити од непогода, како умањити штете када је у питању суша или вишак вода. То је нешто са чиме се и иначе ниски део Панонског басена суочава – каже доцент др Драгослав Павић с Департмана за географију, туризам и хотелијерство. - Иначе, сувишне унутрашње воде не подразумевају поплаве у најширем смислу, не поплаве од вода транзиторног карактера, не поплава које настају изливањем водотокова, већ поплаве које су проузроковане, како вишком падавинских вода тако и високим подземним водама", објашњава др Павић.
В. Црњански
