Srbija i Mađarska koordinisano prate sušu i suvišne vode
Konferencija povodom početka prekograničnog projekta “Unapređenje monitoringa suše i suvišnih unutrašnjih voda za podršku vodoprivredi i smanjenju rizika vezenih za ekstremene vremenske uslove” održana je u Privredenoj komori Vojvodine u Novom Sadu; uz učešće naučnika i predstavnika vodoprivrednih preduzeća iz Vojvodine i Mađarske.
O ciljevima i planiranim ishodima projekta “Voteretrisk” govorile su dr Viktorija Blanka i dr Žužana Ladanji s Univerziteta u Segedinu, o izazovima praćenja i upravljanja sušom i suvišnim unutrašnjim vodama izlaganje je imao prof. dr Gabor Mezeši; takođe s Univerziteta u Segedinu. Ekstremne pojave i upravljanje vodama teme su o kojima je govrio dr Balaž Benjhe iz Vodoprivredne direkcije Donjeg Potisja. O vodnom stresu biljaka izlagao je dr Borivoj Pejić s Poljopriverednog fakuletata Univerziteta u Novom Sadu, a o prikupljanju podataka u realnom vremenu za precizno kartiranje i monitoring plavljenja suvišnim unutrašnjim vodma govorio je Milan Njegomir iz Javnog vodoprivrednog preduzeća “Vode Vojvodine”. Planove realizacije projekta izeneli su dr Minučer Mesaroš s Prirodno-matematičkog fakulteta i dr Atila Bezdan s Poljoprovrednog fakulteta UNS.
"U projektu učestvuje pet partnerskih institucija. Vodeća institucija je Univerzitet u Segedinu, pored kojeg su i Prirodno-matematički i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Javno vodoprivredno preduzeće “Vode Vojvodine” i Vodoprivredno preduzeće “Južna Tisa” iz Mađarske – kaže docent PMF -a UNS sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo dr Minučer Mesaroš koji je i koordinator projekta “Voteretrisk” u ime PMF-a. - Projekat je započet u oktobru 2017. i trajaće dve godine. Tokom tog perioda obaviće se istraživanja primenom najsavremenijih metoda daljinskog osmatranja, satelitskog, i osmatranja pomoću bespilotnih letelica. Koristićemo geografske informacione sisteme i mnoge druge izvore geografskih podataka koji će se naći u jednoj bazi podataka. Ona će biti osnova za borbu protiv suše i i suvišnih unutrašnjih voda. Cilj nam je da prekograničnom regionu Mađarske i Srbije donesmo poboljšanje i optimizaciju zaštite od negativnih pojava suše i unutrašnjih voda, objašnjava dr Mesaroš i dodaje: - U daljoj fazi pokušaćemo da damo i prognoze koje će koristiti poljoprivrednim proizvođačima, kompanijama i svima koji se bave ovom problematikom."
Prema rečima dr Mesaroša, projekat finasira Evropska unija preko Intrreg - IPA programa prekogranične saradnje Mađraska - Srbija u iznosu od 730.000 evra.
"Prekogranična saradnja ima zaista veliki značaj u ovom projektu, pošto prirodne pojave ne poznaju granice država. Strateški pristup ovom problemu može da se ostvari iskuljučivo takvom saradnjom. Cilj nam je i da se osnuje prekogranični centar za praćenje suše i untrašnjih voda koji će umrežiti institucije i istraživače, razmenjivati podatke", kaže dr Mesaroš.
Od projekta koji je omogućila primena visoke tehnologije, očekuju se konkretni rezultati i konkretna korist.
"Zadatak je da vidimo kako se suočiti i odbraniti od nepogoda, kako umanjiti štete kada je u pitanju suša ili višak voda. To je nešto sa čime se i inače niski deo Panonskog basena suočava – kaže docent dr Dragoslav Pavić s Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo. - Inače, suvišne unutrašnje vode ne podrazumevaju poplave u najširem smislu, ne poplave od voda tranzitornog karaktera, ne poplava koje nastaju izlivanjem vodotokova, već poplave koje su prouzrokovane, kako viškom padavinskih voda tako i visokim podzemnim vodama", objašnjava dr Pavić.
V. Crnjanski