ШОКАНТНО И УЗНЕМИРУЈУЋЕ Новосадски тинејџери шире мржњу против сиромашнијих вршњака; МЕРИЛО је ко живи у више квадрата
Од кад је света и века међу људима су владале класне разлике, али колико оне узимају маха у физичком и виртуелном свету, доказују све чешћи примери вршњачког насиља, углавном дигиталног, који су засновани управо на нечијем материјалном статусу.
Последњих месеци међу новосадским основцима и средњошколцима појавила се Вајбер група „80+“ која имплицира да су њени чланови деца која живе у становима већим од 80 квадратних метара.
Међутим, стамбено питање само је повод за многа оговарања и омаловажавања вршњака који, не само да живе у мањим становима, већ су и слабије материјало ситуирани.
„Овај дечак долази у истом дуксу већ три дана који је купио на пијаци, она девојка има полован телефон који је наследила од старијег брата јер нема 'лове' да купи нов, онај дечак ове године није ишао на море јер су му родитељи 'јадници који раде у продавници за бедне паре', она девојка је бедна јер вија само спонзоре који ће јој у изласку платити пиће“, само су неки од коментара који се налазе у Вајбер групи „80+“.
Све је открила једна мајка
До овог открића дошла је једна мајка која је недавно преко апликације „Family линк“ увидела да њена ћерка превише времена проводи на Вајберу, а када је сазнала шта је разлог, избацила је дете из поменуте групе, што је само по себи створило нови проблем.
– Прегледала сам преписке и заиста је испало да она није учествовала у тим трачевима, али се испоставило да је „лајковала“ неке коментаре, због чега сам побеснела, изгдила је и импулсивно реаговала тако што сам узела њен телефон и напустила групу – прича мајка, додајући да се то испоставило као грешка, јер девојчице које су основале групу почеле су да се распитују зашто је њена ћерка изашла из ње, те преко заједничких пријатеља претиле да ће уз „скриншотове“ показати оговараној деци да је и она учествовала у свему томе. – Након што сам се посаветовала са пријатељицом која је педагог, упозорена сам да је танка граница која у таквим групама из обичних претњи откривања неких тајни може да пређе у насиље.
Кева га избацила из групе
Управо због тога, неки родитељи су успели да пронађу блажи начин како да њихово дете напусти „80+“, те смишљали изговоре који би „пили воду“ – да је дете кажњено због тога што је пило алкохолно пиће на некој журци, због чега су му родитељи одузели телефон.
„Видите да ме је кева избацила из групе, па док се не одљути и не врати ми телефон“, било је објашњење једне девојчице зашто више није у групи „80+“, и све то у нади да ће се на томе и завршити...
Будући да су родитељи гледали да што пре нађу излаз за своју децу, нису се сетили да „скриншотују“ преписке са Вајбера, како би с доказима могли да упозоре друге родитеље. Иако сво то дописивање не указује на озбиљнију агресију и физичко насиље на помолу, односно нема основа за кривичну пријаву, повремено вређање деце и трачарење није кажњиво, те је не постоји основ за било какву забрану оформљавања и функционисања оваквих група.
Према речима магистарке клиничке психологије, психотерапеуткиње, едукаторке и супервизорке психодраме и социодраме Јане Дамјанов, оно што је уочљиво у овом догађају јесте да су класне разлике и раслојавање очито јако важна тема, као и интернализација капитализма као једног накарадног друштвеног уређења у којем живимо.
- Е сад, одакле тема квадратуре стана међу младима? Па, ми се овде бавимо заправо једним накарадним системом вредности који је постао део читавог друштва у Србији, а који се прелива и на микрогрупу младих као део тог истог друштва. Са друге стране, не може се искључити одговорност родитеља и породице који су ипак примарна група у којој се дете и млада особа првенствено развијају пре него што одлазе у друге групе, на пример вршњачке, где добијају разноразне директне или индиректне лекције о животу. Дакле, родитељи би требало да преиспитају сопствени систем вредности што је реално врло тешко када је читаво друштво и систем презасићено новцем као главним критеријумом општег благостања – каже Дамјанов, додајући да не мисли да су проблем филмови или серије „са Запада”, већ да је проблем недостатак критичког мишљења и размишљања, на чему се ради исто тако адекватним образовањем код куће (у породици) као и у школи.
Међутим, ова новосадска преписка није прва тог типа у Србији, будући да се нешто раније у Лексовцу појавила једна под називом „Трач“, алудирајући на америчку популарну серију „Трачара“ (Gossip Гирл), која је убрзо угашена након ефективног разговора на родитељском састанку.
– Све ово довољно говори да су нам деца поприлично обрезла у материјализам – каже за „Дневник“ стручњак за безбедност деце на интернету и друштвеним мрежама Катарина Јонев, напомињући да имамо децу која се боре за статус на друштвеним мрежама не би ли се представила много бољом, успешнијом и богатијом него што јесу, док је с друге стране дошло до озбиљне злоупотребе оне која јесу у бољем материјалном статусу. – Оно што је такође евиденто, јесте да је ово слика и огледало нашег друштва у целини, које је заиста постало изузетно материјалистичко настројено, где се све сада огледа у финансијском статусу и такозваном луксузу. То доминира и у физичком и у виртуелном свету. Ми имамо младе који проводе између седам и девет сати сваког дана на друштвеним мрежама, а Србија је на првом месту у Европи по том питању, притом су изложени (анти)вредностима које доминирају и које деца желе да опонашају.
Деца немају довољно развијену критичку свест
До свега овога, између осталог, дошло је и због све мање комуникације између родитеља и деце, због чега долази до губитка контроле и незнања какав све садржај њихова деца прате.
– Деца данас немају довољно развијену критичку свест, могућност критичког размишљања и промишљања, јер нису на адекватном нивоу когнитивног развоја. Плус, уз толику изложеност, њихови разум и логика нису као што су били младима од пре 15-ак година. Са децом треба причати и објаснити им да не треба никога да омаловажавају због материјалног статуса, нити квадратуре, то је апсолутно погрешан потез. Деца не могу сама да се изборе са свим овим. Она се данас рађају, расту и сазревају уз дигиталне технологије, али чим ми морамо да постављамо питање ко проводи више времена са дететом: мобилни телефон или родитељи, значи да смо уништени као друштво – категорична је наша саговорница.
Сума сумарум, ма колико живели у свету капитализма и стреса, Јонев истиче да не може да постоји ниједан изговор да родитељ не може да одвоји квалитетно време за сопствено дете, те да морају да се активирају јер све креће од куће, а деца треба да траже узоре и ослонац у родитељском дому, док је школа ту као надоградња.
– Не смемо да имамо изговоре када су у питању наша деца – закључује Катарина Јонев.
Л. Радловачки
