ŠOKANTNO I UZNEMIRUJUĆE Novosadski tinejdžeri šire mržnju protiv siromašnijih vršnjaka; MERILO je ko živi u više kvadrata
Od kad je sveta i veka među ljudima su vladale klasne razlike, ali koliko one uzimaju maha u fizičkom i virtuelnom svetu, dokazuju sve češći primeri vršnjačkog nasilja, uglavnom digitalnog, koji su zasnovani upravo na nečijem materijalnom statusu.
Poslednjih meseci među novosadskim osnovcima i srednjoškolcima pojavila se Vajber grupa „80 “ koja implicira da su njeni članovi deca koja žive u stanovima većim od 80 kvadratnih metara.
Međutim, stambeno pitanje samo je povod za mnoga ogovaranja i omalovažavanja vršnjaka koji, ne samo da žive u manjim stanovima, već su i slabije materijalo situirani.
„Ovaj dečak dolazi u istom duksu već tri dana koji je kupio na pijaci, ona devojka ima polovan telefon koji je nasledila od starijeg brata jer nema 'love' da kupi nov, onaj dečak ove godine nije išao na more jer su mu roditelji 'jadnici koji rade u prodavnici za bedne pare', ona devojka je bedna jer vija samo sponzore koji će joj u izlasku platiti piće“, samo su neki od komentara koji se nalaze u Vajber grupi „80 “.
Sve je otkrila jedna majka
Do ovog otkrića došla je jedna majka koja je nedavno preko aplikacije „Family link“ uvidela da njena ćerka previše vremena provodi na Vajberu, a kada je saznala šta je razlog, izbacila je dete iz pomenute grupe, što je samo po sebi stvorilo novi problem.
– Pregledala sam prepiske i zaista je ispalo da ona nije učestvovala u tim tračevima, ali se ispostavilo da je „lajkovala“ neke komentare, zbog čega sam pobesnela, izgdila je i impulsivno reagovala tako što sam uzela njen telefon i napustila grupu – priča majka, dodajući da se to ispostavilo kao greška, jer devojčice koje su osnovale grupu počele su da se raspituju zašto je njena ćerka izašla iz nje, te preko zajedničkih prijatelja pretile da će uz „skrinšotove“ pokazati ogovaranoj deci da je i ona učestvovala u svemu tome. – Nakon što sam se posavetovala sa prijateljicom koja je pedagog, upozorena sam da je tanka granica koja u takvim grupama iz običnih pretnji otkrivanja nekih tajni može da pređe u nasilje.
Keva ga izbacila iz grupe
Upravo zbog toga, neki roditelji su uspeli da pronađu blaži način kako da njihovo dete napusti „80 “, te smišljali izgovore koji bi „pili vodu“ – da je dete kažnjeno zbog toga što je pilo alkoholno piće na nekoj žurci, zbog čega su mu roditelji oduzeli telefon.
„Vidite da me je keva izbacila iz grupe, pa dok se ne odljuti i ne vrati mi telefon“, bilo je objašnjenje jedne devojčice zašto više nije u grupi „80 “, i sve to u nadi da će se na tome i završiti...
Budući da su roditelji gledali da što pre nađu izlaz za svoju decu, nisu se setili da „skrinšotuju“ prepiske sa Vajbera, kako bi s dokazima mogli da upozore druge roditelje. Iako svo to dopisivanje ne ukazuje na ozbiljniju agresiju i fizičko nasilje na pomolu, odnosno nema osnova za krivičnu prijavu, povremeno vređanje dece i tračarenje nije kažnjivo, te je ne postoji osnov za bilo kakvu zabranu oformljavanja i funkcionisanja ovakvih grupa.
Prema rečima magistarke kliničke psihologije, psihoterapeutkinje, edukatorke i supervizorke psihodrame i sociodrame Jane Damjanov, ono što je uočljivo u ovom događaju jeste da su klasne razlike i raslojavanje očito jako važna tema, kao i internalizacija kapitalizma kao jednog nakaradnog društvenog uređenja u kojem živimo.
- E sad, odakle tema kvadrature stana među mladima? Pa, mi se ovde bavimo zapravo jednim nakaradnim sistemom vrednosti koji je postao deo čitavog društva u Srbiji, a koji se preliva i na mikrogrupu mladih kao deo tog istog društva. Sa druge strane, ne može se isključiti odgovornost roditelja i porodice koji su ipak primarna grupa u kojoj se dete i mlada osoba prvenstveno razvijaju pre nego što odlaze u druge grupe, na primer vršnjačke, gde dobijaju raznorazne direktne ili indirektne lekcije o životu. Dakle, roditelji bi trebalo da preispitaju sopstveni sistem vrednosti što je realno vrlo teško kada je čitavo društvo i sistem prezasićeno novcem kao glavnim kriterijumom opšteg blagostanja – kaže Damjanov, dodajući da ne misli da su problem filmovi ili serije „sa Zapada”, već da je problem nedostatak kritičkog mišljenja i razmišljanja, na čemu se radi isto tako adekvatnim obrazovanjem kod kuće (u porodici) kao i u školi.
Međutim, ova novosadska prepiska nije prva tog tipa u Srbiji, budući da se nešto ranije u Leksovcu pojavila jedna pod nazivom „Trač“, aludirajući na američku popularnu seriju „Tračara“ (Gossip Girl), koja je ubrzo ugašena nakon efektivnog razgovora na roditeljskom sastanku.
– Sve ovo dovoljno govori da su nam deca poprilično obrezla u materijalizam – kaže za „Dnevnik“ stručnjak za bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama Katarina Jonev, napominjući da imamo decu koja se bore za status na društvenim mrežama ne bi li se predstavila mnogo boljom, uspešnijom i bogatijom nego što jesu, dok je s druge strane došlo do ozbiljne zloupotrebe one koja jesu u boljem materijalnom statusu. – Ono što je takođe evidento, jeste da je ovo slika i ogledalo našeg društva u celini, koje je zaista postalo izuzetno materijalističko nastrojeno, gde se sve sada ogleda u finansijskom statusu i takozvanom luksuzu. To dominira i u fizičkom i u virtuelnom svetu. Mi imamo mlade koji provode između sedam i devet sati svakog dana na društvenim mrežama, a Srbija je na prvom mestu u Evropi po tom pitanju, pritom su izloženi (anti)vrednostima koje dominiraju i koje deca žele da oponašaju.
Deca nemaju dovoljno razvijenu kritičku svest
Do svega ovoga, između ostalog, došlo je i zbog sve manje komunikacije između roditelja i dece, zbog čega dolazi do gubitka kontrole i neznanja kakav sve sadržaj njihova deca prate.
– Deca danas nemaju dovoljno razvijenu kritičku svest, mogućnost kritičkog razmišljanja i promišljanja, jer nisu na adekvatnom nivou kognitivnog razvoja. Plus, uz toliku izloženost, njihovi razum i logika nisu kao što su bili mladima od pre 15-ak godina. Sa decom treba pričati i objasniti im da ne treba nikoga da omalovažavaju zbog materijalnog statusa, niti kvadrature, to je apsolutno pogrešan potez. Deca ne mogu sama da se izbore sa svim ovim. Ona se danas rađaju, rastu i sazrevaju uz digitalne tehnologije, ali čim mi moramo da postavljamo pitanje ko provodi više vremena sa detetom: mobilni telefon ili roditelji, znači da smo uništeni kao društvo – kategorična je naša sagovornica.
Suma sumarum, ma koliko živeli u svetu kapitalizma i stresa, Jonev ističe da ne može da postoji nijedan izgovor da roditelj ne može da odvoji kvalitetno vreme za sopstveno dete, te da moraju da se aktiviraju jer sve kreće od kuće, a deca treba da traže uzore i oslonac u roditeljskom domu, dok je škola tu kao nadogradnja.
– Ne smemo da imamo izgovore kada su u pitanju naša deca – zaključuje Katarina Jonev.
L. Radlovački