СИМПОЗИЈУМ О БОЛЕСТИМА КОЈЕ ПРЕНОСЕ КРПЕЉИ Сваки трећи крпељ може да изазове болест
У Новом Саду је одржан Први балкански симпозијум о истраживању, дијагностици и превенцији болести које преносе крпељи.
Балкански регион, својим јединственим еколошким пејзажем, посебно је подложан болестима које преносе крпељи и због тога је нарочито важно да се стручњаци овог региона заједнички баве овим проблемом јавног здравља. Како је речено, циљ Симпозијума је повезивање и развијање разумевања, колегијалног односа и осећаја припадности, а у фокусу симпозијума била су најновија достигнућа у истраживањима, дијагностици и стратегијама превенције у вези са болестима које преносе крпељи.
Скуп је организовао Завод за антибаричну заштиту – Пастеров завод, а у три сесије одржано је 15 предавања. В. Д. директора ове установе др Драгана Газибара рекла је како је ово први балкански симпозијум о болестима које изазивају крпељи, те да је битно да се тим темама баве сви и да се дође до добрих резултата.
- Треба да уведемо имунизацију болести које изазивају крпељи. Лајмска болест је добро истражена, али друге болести који изазивају крпељи нису толико истражене – рекла је др Газибара.
Према њеним речима, на Симпозијуму учествују лекари из Грчке, Бугарске, Северне Македоније, Хрватске, Мађарске и Француске, као и представници свих 27 антибаричних станица у Србији.
Шеф службе за спречавање ширења беснила у Пастеровом заводу др Павле Бановић истакао је да би било добро када би се овакви скупови одржавали једном годишње или бар једном у две године.
- Лајмска болест није најчешћа коју преносе крпељи, а од крпељског енцефалитиса може и да се умре – истакао је др Бановић.
Како је навео, код нас нема вакцина које би спречиле болести које изазивају крпељи, а истакао је да је превенција спречавање излагања крпељима.
- План нам је да размењујемо технологије и знања и да развијамо и међулабораторијску сарадњу – казао је др Бановић.
Професорка епидемиологије Медицинског факултета у Нишу др Наташа Ранчић истакла је да је трећина крпеља инфицирана и може да изазове болест.
- Важно је да се болест што раније препозна и да се на време лечи – напоменула је др Ранчић. – Акценат је на самозаштити приликом одалска у природу и да научимо да се штитимо. Сваки убод крпеља је потенцијални ризик за болест.
Љубица Петровић