Сенолошки конгрес у Новом Саду: У фокусу генетске предиспозиције за карцином дојке

Конгрес је са међународним учешћем, а организатори су Сенолошко удружење Србије и Центар за контуниурану едукацију Медицинског факултета у Новом Саду. Председница Сенолошког удружења Србије радиолог и онколог др Драгана Ђилас каже како ће све сесије бити мултидисциплинарне, што значи да ће сваку тему обрађивати неколико лекара различите специјалности.

„На овом конгресу у фокусу ће бити пацијенти са генетском предиспозицијом за карцином дојке, њихова детекција, као и усклађивање дијагностичких и профилактичких терапијских процедура, затим савремени трендови у лечењу најагресивнијих типова карцинома, у њиховом раном и одмаклом стадијуму, представљање савремених дијагностичких модалитета у циљу раног и прецизног откривања карцинома“, наводи др Ђилас.

Специфичност овог скупа је да се на конгрес увек враћају исти људи, они који се посвећено баве карциномом дојке, како би унапредили знања у корист пацијената, али и млади лекари.

„Посебни гости конгреса ће бити представници удружење жена лечених од карцинома дојке "Буђење", који ће са становишта пацијената указати на евентуалне пропусте, а заједно са лекарима и на могућности наше струке да дијагностика буде ефикаснија, а терапија што мање агресивна“, напомиње др Ђилас.

На Конгресу ће предавати еминентни лекари из Француске, Шведске, Мађарске, Словеније, Хрватске и наравно из Србије. Учествују лекари из свих земаља из окружења, укључујући Босну и Херцеговину, Црну Гору, Македонију, а организатори очекују два плодоносна и лепа дана.

Др Ђилас наводи и податке Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” према којима је у Србији регистрована 4.561 новооболела и 1.691 умрла жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 72,1 на 100.000, а стопа умирања 20 на 100.000 жена. Свака осма жена у Србији оболи од ове болести. Нешто виша стопа умирања од тумора дојке је регистрована такође у Војводини (21,2,3 на 100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији. У осам округа су регистроване више стопе од просечне забележене у Републици Србији. Највише стопе су регистроване у Јужнобачком округу (23,1 на100.000), али и у Граду Београду (22,6/100.000). Примећује се благи пораст смртних исхода пацијенткиња већ од 45. године, али највише стопе умирања су и даље у 6. и 7. деценији живота.

Фактори ризика за карцином дојке су генетика, односно присуство мутације БРЦА 1/2 али и неких других гена, који се наслеђују од женских сродника. Међутим свега 30 одсто свих карцинома дојке су генетски узроковани, а скоро 70 одсто новооболелих жена нема у породици случајеве карцинома дојке или јајника. У факторе ризика спада и гојазност, јер се у масном ткиву жена депонује естроген, који може да изазове карцином дојке, затим свакодневно конзумирање алкохолних пића, дуготрајна хормонска супстицуиона терапија женским полним хормонима, зрачења грудног коша у склопу лечења prеthodnih онколошких болести и други фактори. Дугитрајан стрес се такође сматра окидачем и ове болести.

„Не постоји начин да се појава карцинома дојке превенира, осим што се саветује умереност у сваком смислу када су животне навике у питању. Једини начин превенције су заправо редовни прегледи који укључују самопреглед, мамографске прегледе на две године почевши од 40 године, ултразвучни прегледи, који могу да се раде и једном годишње од 30. године живота, с тим је изузетно значајно да све ове прегледе обавља обучен радиолог, јер се због нестручних прегледа и савета може изгубити драгоцено време, а тиме исход лечења болести постаје неизвестан“, напомиње др Ђилас.

Познато је да је смртност од карцинома дојке у паду од 90. година двадесетог века, услед увођења нових дијагностичких метода, али и нових терапијских процедура, савременог принципа лечења и наравно нових лекова. Како објашњава др Ђилас, до пре 10 година су све жене са карциномом дојке ишле одмах на операцију дојке и лимфних жлезда пазушне јаме, а затим на друге терапијске процедуре. У последњој деценији се и код нас карцином дојке открива када је мањи, често се не може напипати, па радиолог узима узорак из тумора и након тога онколошка комисија коју сачињава мултидисциплинарни тим стручњака из ове области одређује даљи ток лечења.

„Увођење нових лекова је неке неизлечиве карциноме превело у излечиве и тиме је значајно смањен морталитет од ове болести. Све савремене дијагностичке процедуре које укључују дигиталну мамографију са томосинтезом, контрастну мамографију, магнетну резонанцу дојке, имиџингом вођене биопсије дојке су доступне пацијентима у Војводини и ми по томе не заостајемо за развијеним земљама света. Такође су и нови лекови сада доступни нашим онколошким пацијентима, а у јуну се очекује увођење најсавременијих лекова за хормон рецептор позитивне/ХЕР 2 негативне карциноме (Ибранце и Кисљуали) и Перјета за ХЕР 2 позитиван карцином дојке на Инстуту за онкологију Војводине“, каже др Ђилас.

Љ. Петровић