Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Senološki kongres u Novom Sadu: U fokusu genetske predispozicije za karcinom dojke

27.05.2022. 11:34 11:42
Piše:
Foto: Privatna arhiva

Oko 200 lekara koji se bavi dijagnostikom i lečenjem karcinoma dojke okupiće se danas i sutra, 27. i 28. maja, na Trećem srpskom senološkom kongresu u Novom Sadu.

Kongres je sa međunarodnim učešćem, a organizatori su Senološko udruženje Srbije i Centar za kontuniuranu edukaciju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Predsednica Senološkog udruženja Srbije radiolog i onkolog dr Dragana Đilas kaže kako će sve sesije biti multidisciplinarne, što znači da će svaku temu obrađivati nekoliko lekara različite specijalnosti.

„Na ovom kongresu u fokusu će biti pacijenti sa genetskom predispozicijom za karcinom dojke, njihova detekcija, kao i usklađivanje dijagnostičkih i profilaktičkih terapijskih procedura, zatim savremeni trendovi u lečenju najagresivnijih tipova karcinoma, u njihovom ranom i odmaklom stadijumu, predstavljanje savremenih dijagnostičkih modaliteta u cilju ranog i preciznog otkrivanja karcinoma“, navodi dr Đilas.

Specifičnost ovog skupa je da se na kongres uvek vraćaju isti ljudi, oni koji se posvećeno bave karcinomom dojke, kako bi unapredili znanja u korist pacijenata, ali i mladi lekari.

„Posebni gosti kongresa će biti predstavnici udruženje žena lečenih od karcinoma dojke "Buđenje", koji će sa stanovišta pacijenata ukazati na eventualne propuste, a zajedno sa lekarima i na mogućnosti naše struke da dijagnostika bude efikasnija, a terapija što manje agresivna“, napominje dr Đilas.

Na Kongresu će predavati eminentni lekari iz Francuske, Švedske, Mađarske, Slovenije, Hrvatske i naravno iz Srbije. Učestvuju lekari iz svih zemalja iz okruženja, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju, a organizatori očekuju dva plodonosna i lepa dana.


U Srbiji 4.561 obolela žena

Dr Đilas navodi i podatke Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” prema kojima je u Srbiji registrovana 4.561 novoobolela i 1.691 umrla žena od raka dojke. Stopa obolevanja od raka dojke kod žena u Republici Srbiji iznosila je 72,1 na 100.000, a stopa umiranja 20 na 100.000 žena. Svaka osma žena u Srbiji oboli od ove bolesti. Nešto viša stopa umiranja od tumora dojke je registrovana takođe u Vojvodini (21,2,3 na 100.000) u odnosu na prosečnu registrovanu stopu u Srbiji. U osam okruga su registrovane više stope od prosečne zabeležene u Republici Srbiji. Najviše stope su registrovane u Južnobačkom okrugu (23,1 na100.000), ali i u Gradu Beogradu (22,6/100.000). Primećuje se blagi porast smrtnih ishoda pacijentkinja već od 45. godine, ali najviše stope umiranja su i dalje u 6. i 7. deceniji života.


Faktori rizika za karcinom dojke su genetika, odnosno prisustvo mutacije BRCA 1/2 ali i nekih drugih gena, koji se nasleđuju od ženskih srodnika. Međutim svega 30 odsto svih karcinoma dojke su genetski uzrokovani, a skoro 70 odsto novoobolelih žena nema u porodici slučajeve karcinoma dojke ili jajnika. U faktore rizika spada i gojaznost, jer se u masnom tkivu žena deponuje estrogen, koji može da izazove karcinom dojke, zatim svakodnevno konzumiranje alkoholnih pića, dugotrajna hormonska supsticuiona terapija ženskim polnim hormonima, zračenja grudnog koša u sklopu lečenja prethodnih onkoloških bolesti i drugi faktori. Dugitrajan stres se takođe smatra okidačem i ove bolesti.

„Ne postoji način da se pojava karcinoma dojke prevenira, osim što se savetuje umerenost u svakom smislu kada su životne navike u pitanju. Jedini način prevencije su zapravo redovni pregledi koji uključuju samopregled, mamografske preglede na dve godine počevši od 40 godine, ultrazvučni pregledi, koji mogu da se rade i jednom godišnje od 30. godine života, s tim je izuzetno značajno da sve ove preglede obavlja obučen radiolog, jer se zbog nestručnih pregleda i saveta može izgubiti dragoceno vreme, a time ishod lečenja bolesti postaje neizvestan“, napominje dr Đilas.

Poznato je da je smrtnost od karcinoma dojke u padu od 90. godina dvadesetog veka, usled uvođenja novih dijagnostičkih metoda, ali i novih terapijskih procedura, savremenog principa lečenja i naravno novih lekova. Kako objašnjava dr Đilas, do pre 10 godina su sve žene sa karcinomom dojke išle odmah na operaciju dojke i limfnih žlezda pazušne jame, a zatim na druge terapijske procedure. U poslednjoj deceniji se i kod nas karcinom dojke otkriva kada je manji, često se ne može napipati, pa radiolog uzima uzorak iz tumora i nakon toga onkološka komisija koju sačinjava multidisciplinarni tim stručnjaka iz ove oblasti određuje dalji tok lečenja.

„Uvođenje novih lekova je neke neizlečive karcinome prevelo u izlečive i time je značajno smanjen mortalitet od ove bolesti. Sve savremene dijagnostičke procedure koje uključuju digitalnu mamografiju sa tomosintezom, kontrastnu mamografiju, magnetnu rezonancu dojke, imidžingom vođene biopsije dojke su dostupne pacijentima u Vojvodini i mi po tome ne zaostajemo za razvijenim zemljama sveta. Takođe su i novi lekovi sada dostupni našim onkološkim pacijentima, a u junu se očekuje uvođenje najsavremenijih lekova za hormon receptor pozitivne/HER 2 negativne karcinome (Ibrance i Kisljuali) i Perjeta za HER 2 pozitivan karcinom dojke na Instutu za onkologiju Vojvodine“, kaže dr Đilas.

LJ. Petrović

Piše:
Pošaljite komentar