Секулић: Оно што је досад враћено јеврејским заједницама велики успех

Он је у разговору за Танјуг, поводом Дана холокауста, истакао да значај овог закона и поступање Србије превазилази саме имовинске оквире и представља цивлизацијски став наше државе, која не жели да поседује имовину добијену од последица холокауста.

Навео и то да се не зна тачна вредност имовине, која је одузета Јеврејима у Србији.

Она је огромна у сваком случају, али документи који о томе говоре налазе се у немачким архивама, јер је један од мотива програњања и убијања Јевреја била и њихова имовина, коју су нацисти пописивали и одузимали, па је коришћена и за финансирање окупације Србије, нагласио је Секулић.

Напоменуо је да држава враћа имовину по два закона и један се односи на враћање црквеним и верским заједницама, самим тим јеврејским, а други је отклањање последица холокауста.

Резултат је одличан, јер смо по првом основу јеврејским заједницама вратили 8.000 квадратних метара пословног и стамбеног простора, као и још 14.000 квадраних метара по Закону о отклањању последица холокауста, а по том основу и још око 3.000 хектара пољопривредног земљишта, док годишње издвајамо још милион евра за финансирање јеврејских заједница, каже Секулић.

У случају да жртве немају живих наследника, како каже, Србија је једина земља у Европи која је донела закон и примењује га у пракси, па у таквим случајевима враћа имовину јеврејским заједницама и то веома ефикасно.

Секулић напомиње да су неке земље у источној и западној Европи враћале имовину верским заједницама, али не и живим наследницима.

И када то неко уради одмах направи филм, док Србија то ради свакедненовно и без икакве помпе, истиче директор Агенције за реституцију.

Наводи да се враћена имовина махом налази у урбаним центрима, као што су Београд, Нови Сад, Суботица и Ниш.

Највише је, наравно, у главном граду, јер тамо је егзистирала стара заједница још од времена отоманске имеприје, чији су припадници углавном живелу на Дорћолу и били већина у том кварту, а скоро 90 одсто њих је одведено у логоре и убијено, наглашава Секулић.

Он додаје да је процес реституције сложен и захтеван, заснива се на документима и у том смислу мора се имати и неко знање о историјату наше земље.

Требало је истраживати архиве и знати шта се дешавало како би биле донете исправне одлуке, а наше архиве су доступне свима, па и иностраним посматрачима, каже он.

Подсећа и да је Србија емитовала државне обвезнице ради измирења обавеза по основу обештећења за одузету имовину власницима након Дугог светског рата.

Тај процес није везан само за јеврејску реституцију, већ за грађанску рестутуцију, а засад смо емитовали око 140 милиона евра обвезница, па су прошле године већ исплаћене аконтације, а и ове године ће још једна до марта, истиче Секулић.

Он наводи да је у грађанској реституцији већ враћено преко 90.000 хектара пољопривредног земљишта, као и 70.000 шумског и пољопривредног земљишта у црквеној реституцији, а ту је и око 600.000 квадратног метара пословног и стамбеног простора у грађанској и још око 80,000 у црквеној реституцији, а све то се налази у најбољим деловима градова.

Што се тиче јеврејске рестутуције, то мора да нам буде наук, па све оне појаве које указују на то да друштво иде у правцу екстреизма и насиља треба озбиљно схватити и реагаовати на време, имајући у виду шта је све насиље на овим просторима направило, поручује Секулић.