САВЕТОВАЊЕ КРИВИЧАРА Да ли је кућни затвор оправдао очекивања?

Тим пре, јер ову област прате бројна лутања, а струка већ ради  на изменама и допунама  Кривичног законика, Законика о кривичном поступку  и  Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолених лица.

Кривичари, судије и јавни тужиоци и њихови заменици, велики број адвоката који поступају у кривичним предметима, као и професори са кривичних катедри на правним факултетима,  покушаће на овогодишњем саветовању на Златибору од 22. до 24. септембра да одговоре на питања - треба ли и на који начин реформисати кривично законодавство и да ли су скраћени поступци и примена алтернативних санкција и мера у Србији, дали резултате и утицали на смањење криминалитета у протеклом периоду.

 Непосредни организатор саветовања, подуже теме „Ванинституционалне мере, поједностављене форме поступања и други кривичноправни инструменти реакције на криминалитет и позитивно казнено законодавство" је Српско удружење за кривичноправну теорију и праксу уз подршку  Министарства правде Републике Србије, Правосудне академије, Института за криминолошка и социолошка истраживања и Мисија ОЕБС-а у Србији.

Овога пута, у центру пажње, биће правни институти  -   кућни затвор и притвор, рад у јавном интересу, опортунитет  кривичног гоњења, споразуми о признању кривичног дела - од којих се очекивало да ће допринети смањењу репресије и бржем завршетку кривичних поступака.

- Сада је прави тренутак да се стручно и критички, снагом аргумената, анализира проблематика најзначајнијих новина које је донео досадашњи процес реформе казненог законодавства – материјалног, процесног, малолетничког и прекршајног, као и да се одговори на кључно питање – да ли су испуњена очекивања законодавца, а ако нису – шта би требало предузети да би кључни циљеви процеса реформе коначно били остварени – каже проф. др Станко Бејатовић, председник Српског удруђења за кривичноправну теорију и праксу.

 - Толико је велики број нових законских решења и института које је донео досадашњи процес реформе да се слободно може рећи да смо у великом степену напустили решења која су традиционано била обележје нашег кривичног законодавства. Бројни су примери за такву констатацију, а чини се да су три примера најважнија. То су ванинституционалне мере реакције на криминалитет, поједностављене форме поступања и посебан Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела, са низом специфичности. Мислим да треба нормирати нова законска решења, а поставља се и питање да ли треба мењати или донети потпуно нови Закон о малолетницима – каже  проф. др Станко Бејатовић

Посебан округли сто на саветовању кривичара, биће посвећен изменама Устава и питању који су „следећи кораци обезбеђења жељеног начина функционисања носилаца правосудних функција“. Намера организатора је да на овим додатним расправама укажу на  решења у сету  правосадних закона ради њиховог усаглашавања са извршеним изменама Устава Србије  као неопходном предуслову  за  ваљано функционисање носилаца функција у правосуђу.

О примени алтернативних санкција и мера у Србији од 2015. до 2020. године Институт за криминолошка и социолошка истраживања, у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а, урадио је посебну студију, која ће бити представљена кривичарима у оквиру саветовања на Златибору.

В. Савић