Сајам студентског предузетништва: Знање претворили у бизнис

Према речима декана Недељка Тице, иницијатива за овакву манифестацију потекла је од Студентске организације, која је добила свесрдну подршку ове образовне институције.

Испоставило се да је један од најчешћих разлога да се ови млади људи упуте у предузетничке воде жеља да помогну, најпре себи, а онда и осталима. Dvadеsеttrogodišnji Дамјан Перић са четврте године ветерине понудио је тинктуре од биљака које свакодневно користимо, а чија су магична својства без контраефеката прилично занемарена. Тако су се на његовом штанду нашли екстракти ђумбира, хајдучке траве, коприве, рузмарина, пелина, валеријане, босиљка, лаванде, матичњака, уз неизоставно упутство и препоруке.

Многе биљке употребљавамо само као зачине, а не знамо да имају одлично дејство на организам, рекао је Дамјан Перић, додавши изреку старих Египћана: „Добри људи имају душу која мирише на босиљак”, будући да ова уснатица, између осталог, умирује нерве и побољшава расположење.

Како је додао, у овај посао с временом се укључила и његова породица.

На пример, тинктуру од реишија, ретке гљиве добијене на поклон, направила је моја сестра, казао је Перић.

Огњен Ђенисић са завршне године воћарства, који узгаја аронију на 700 метара надморске висине, без употребе хемијских препарата, у сарадњи са колегом који има засад јабуке дошао је на идеју да споји та два укуса.

Аронија је доста опора и јака, па смо је оплеменили укусом слатких сорти јабуке, како би је могле пити особе са осетљивим стомаком и деца, објаснио је.

Овај микс је, додоао је наш саговорник, изузетно здрав, као и чист сок од ароније који такође производи.

Зна се да је ова воћка један од најбогатијих извора антиоксиданата и главни борац против малигних болести. Чврсто се држим кућне производње, јер ми је тако најлакше да контролишем квалитет, што ми је и главна реклама, казао је Ђенисић.

Када јој је деда преминуо, апсолвенткиња на агроекономији Јелена Поповић решила да буде та која ће наследити газдинство у Маглићу. Коментари породице да је то превелик залогај за њу нису је поколебали, те се убрзо посветила огранској пољопривреди, кренувши од пластеника малина и јагода. Природну козметику почела је да производи пре пола године јер њеним проблемима с кожом нису могли да доскоче ни бројни дерматолози.

Први степеник био је курс у Београду, након којег је уследило проучавање обимне литературе, додала је она.

Осим сапуна, навела је, у понуди има 20 врста крема, мада их је направила преко 100 према индивидуалним потребама поручилаца. Гљиве од којих правим зачине још једна су моја страст, која ме вуче да још дубље зароним у природу и да се релаксирам, казала је Јелена Поповић.

С. Милачић