Sajam studentskog preduzetništva: Znanje pretvorili u biznis
NOVI SAD: Prvi Sajam studenata poljoprivrede, održan u holu Poljoprivrednog fakulteta, okupio je diplomce i akademce sa završnih godina koji su stečena teorijska znanja pretvorili u sopstveni biznis, te ponudili široku paletu proizvoda iz srca prirode.
Prema rečima dekana Nedeljka Tice, inicijativa za ovakvu manifestaciju potekla je od Studentske organizacije, koja je dobila svesrdnu podršku ove obrazovne institucije.
Ispostavilo se da je jedan od najčešćih razloga da se ovi mladi ljudi upute u preduzetničke vode želja da pomognu, najpre sebi, a onda i ostalima. Dvadesettrogodišnji Damjan Perić sa četvrte godine veterine ponudio je tinkture od biljaka koje svakodnevno koristimo, a čija su magična svojstva bez kontraefekata prilično zanemarena. Tako su se na njegovom štandu našli ekstrakti đumbira, hajdučke trave, koprive, ruzmarina, pelina, valerijane, bosiljka, lavande, matičnjaka, uz neizostavno uputstvo i preporuke.
Mnoge biljke upotrebljavamo samo kao začine, a ne znamo da imaju odlično dejstvo na organizam, rekao je Damjan Perić, dodavši izreku starih Egipćana: „Dobri ljudi imaju dušu koja miriše na bosiljak”, budući da ova usnatica, između ostalog, umiruje nerve i poboljšava raspoloženje.
Kako je dodao, u ovaj posao s vremenom se uključila i njegova porodica.
Na primer, tinkturu od reišija, retke gljive dobijene na poklon, napravila je moja sestra, kazao je Perić.
Ognjen Đenisić sa završne godine voćarstva, koji uzgaja aroniju na 700 metara nadmorske visine, bez upotrebe hemijskih preparata, u saradnji sa kolegom koji ima zasad jabuke došao je na ideju da spoji ta dva ukusa.
Aronija je dosta opora i jaka, pa smo je oplemenili ukusom slatkih sorti jabuke, kako bi je mogle piti osobe sa osetljivim stomakom i deca, objasnio je.
Ovaj miks je, dodoao je naš sagovornik, izuzetno zdrav, kao i čist sok od aronije koji takođe proizvodi.
Zna se da je ova voćka jedan od najbogatijih izvora antioksidanata i glavni borac protiv malignih bolesti. Čvrsto se držim kućne proizvodnje, jer mi je tako najlakše da kontrolišem kvalitet, što mi je i glavna reklama, kazao je Đenisić.
Kada joj je deda preminuo, apsolventkinja na agroekonomiji Jelena Popović rešila da bude ta koja će naslediti gazdinstvo u Magliću. Komentari porodice da je to prevelik zalogaj za nju nisu je pokolebali, te se ubrzo posvetila ogranskoj poljoprivredi, krenuvši od plastenika malina i jagoda. Prirodnu kozmetiku počela je da proizvodi pre pola godine jer njenim problemima s kožom nisu mogli da doskoče ni brojni dermatolozi.
Prvi stepenik bio je kurs u Beogradu, nakon kojeg je usledilo proučavanje obimne literature, dodala je ona.
Osim sapuna, navela je, u ponudi ima 20 vrsta krema, mada ih je napravila preko 100 prema individualnim potrebama poručilaca. Gljive od kojih pravim začine još jedna su moja strast, koja me vuče da još dublje zaronim u prirodu i da se relaksiram, kazala je Jelena Popović.
S. Milačić