САХРАЊЕН АНТОНИЈЕ КОЈИ СЕ ПРЕ ШЕСТ МЕСЕЦИ УТОПИО У ДУНАВУ Бели ковчег заливен сузама, у поворци и ватрогасци који су га извукли

Више стотина људи окупило се да ода почаст маленом Антонију Мишковићу и пружи подршку његовим потпуно сломљеним родитељима и најближој родбини. Гробљем су се, док се дуга поворка кретала ка последњем дечаковом почивалишту проламали јецаји мајке Марине, која се једва држала на ногама, непрекидно грлећи бели ковчег са телом њеног мезимца.

На челу тужне поворке носећи фудбалску лопту и букете белог цвећа кретали су се Антонијеви школски другови и вршњаци из насеља, а за њима и родбина, комшије и пријатељи који нису крили сузе за страдалим малишаном.

Овим је четворомесечна агонија породице Мишковић коначно завршена. Кад су, прекјуче, добили резултате ДНК анализе, који су потврдили да се ради о њиховом детету, угасила се и последња нада да је можда негде жив и да ће им се вратити кући.

Сахрани су присуствовала и тројица чланова Добровољног ватрогасног друштва из Даља (Хрватска), обучени у мајице са логом овог друштва, који су Антонија 7. јуна извукли из Дунава. Очију пуних суза кажу да њихов долазак на сахрану дечака није ни једног трена био упитан.

- Исплакали смо се кад смо извукли то малено тело из Дунава, сећам се да је имао на себи црвену мајицу са логом једног фудбалског клуба из Апатина. Све време смо били у контакту са родитељима, преживљавајући са њима сву ову агонију и једноставно смо морали данас да будемо овде, да га испратимо. Ово је огромна трагедија, којој смо нажалост и ми сведочили и те слике никада нећу избрисати из главе, али и срца. Веома ми је жао и дечака, али и његових несрећних родитеља и родбине, кроз сузе каже један од тројице хуманих ватрогасаца из Даља.

Тело другог дечака, иначе Антонијевог брата од тетке, Патрика Богдана (10), пронађено је 22. јуна, стотинак метара низводно од Апатина, у тзв. Ловрином лиману. Након ДНК анализе, која је потврдила да је реч о маленом Патрику, он је сахрањен 26. јула.

Курир