SAHRANJEN ANTONIJE KOJI SE PRE ŠEST MESECI UTOPIO U DUNAVU Beli kovčeg zaliven suzama, u povorci i vatrogasci koji su ga izvukli

Više stotina ljudi okupilo se da oda počast malenom Antoniju Miškoviću i pruži podršku njegovim potpuno slomljenim roditeljima i najbližoj rodbini. Grobljem su se, dok se duga povorka kretala ka poslednjem dečakovom počivalištu prolamali jecaji majke Marine, koja se jedva držala na nogama, neprekidno grleći beli kovčeg sa telom njenog mezimca.

Na čelu tužne povorke noseći fudbalsku loptu i bukete belog cveća kretali su se Antonijevi školski drugovi i vršnjaci iz naselja, a za njima i rodbina, komšije i prijatelji koji nisu krili suze za stradalim mališanom.

Ovim je četvoromesečna agonija porodice Mišković konačno završena. Kad su, prekjuče, dobili rezultate DNK analize, koji su potvrdili da se radi o njihovom detetu, ugasila se i poslednja nada da je možda negde živ i da će im se vratiti kući.

Sahrani su prisustvovala i trojica članova Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Dalja (Hrvatska), obučeni u majice sa logom ovog društva, koji su Antonija 7. juna izvukli iz Dunava. Očiju punih suza kažu da njihov dolazak na sahranu dečaka nije ni jednog trena bio upitan.

- Isplakali smo se kad smo izvukli to maleno telo iz Dunava, sećam se da je imao na sebi crvenu majicu sa logom jednog fudbalskog kluba iz Apatina. Sve vreme smo bili u kontaktu sa roditeljima, preživljavajući sa njima svu ovu agoniju i jednostavno smo morali danas da budemo ovde, da ga ispratimo. Ovo je ogromna tragedija, kojoj smo nažalost i mi svedočili i te slike nikada neću izbrisati iz glave, ali i srca. Veoma mi je žao i dečaka, ali i njegovih nesrećnih roditelja i rodbine, kroz suze kaže jedan od trojice humanih vatrogasaca iz Dalja.

Telo drugog dečaka, inače Antonijevog brata od tetke, Patrika Bogdana (10), pronađeno je 22. juna, stotinak metara nizvodno od Apatina, u tzv. Lovrinom limanu. Nakon DNK analize, koja je potvrdila da je reč o malenom Patriku, on je sahranjen 26. jula.

Kurir