Родитељи и наставници као супростављене стране
БЕОГРАД: Вршњачко насиље у школама све је изражење. Осим физичког обрачуна, друштвене мреже донеле су неки нови вид насиља, за који ни родитељи, а ни школа можда нису спремни.
"Родитељи и наставници у школама данас се доживљавају као супростављене стране, а не као сарадници на истом послу, због тога цео систем шепа", каже представница Савета родитеља основних школа Новог Сада Драгана Ћорић.
Она је, на конференцији "Укљученост родитеља у рад школа и предшколских установа", истакла да је у Новом Саду пре четири године покренута иницијатива да се савети родитеља свих основних школа удруже и формирају велики градски савет.
"Највећи домет рада тог савета је да је глас родитеља почео да се чује и почео да поштује", каже Ћорић и додаје да је остварена добра сарадња са локалном самоуправом, да су родитељи видели да постоји могућност утицаја, те да се тако променио однос самих школа према родитељима.
Она каже да је проблем вршњачког насиља највећи изазов са којим се школе данас суочавају, те да сарадња и укљученост родитеља у рад школа већ даје резултате.Конференцији "Укљученост родитеља у рад школа и предшколских установа" организовало је Министарство просвете са Фондацијом Темпус у циљу успостављања боље сарадње између наставника, родитеља и ученика.
Директиор основне школе Вук Караџић у Књажевцу Драгана Љубисављевић каже да се њихова школа труди да буду сервис родитељима и да проблеме решавају заједно.Она каже да закон налаже да се родитељи укључе у разне тимове, али да се у њиховој школи укључују и такмо где није обавеза.
"Само ако између ученика, родитеља и наставника постоји равнотежа и поверење онда смо сви на правом путу", појаснила је она. Вршњачког насиља, како каже, има у свим школама, али га је важно препознати и на њега реаговати на прави начин.
Љубисављевић наглашава да је превенција најбољи лек, да у њиховој школи са децом доста разговарају о том проблему, да се деца укључују у разне активности и да у њиховој школи постоји 26 разних секција."Настојимо да децу укључимо у разне активности, како би квалитетнопровели време у школи", нагласила је она.
Тања Азањац из Националне асоцијације родитеља и наставника каже да је њихов утисак да родитељи школу доживљавају као тврђаву у којој не знају на која врата да уђу, јер не знају како тај систем функционише."Они показују изузетну заинтересованост и мотивисаност да се укључе у рад школе. Што је дете млађе то је родитељ заинтересованији. Међутим, немогућност да знају јасно како у школи могу да делују, чини их да имају доживљај да су у школи њихова деца угрожена", каже Азањац.
Креирана је, појашњава, мрежа Клубова родитеља и наставника у 11 градова, где су родитељи изнели шта је то што им се у школи не свиђа и шта заједно могу да промене."Родитељи су ресурс, професионалци, који могу да помогну, да волонтирају повремено и да донесе некаква знања која нашој деци недостају", појаснила је Азањац.
Како каже родитељи се укључују и у проблем насиља у школама, а као позитиван пример навела је Суботицу и Нови Пазар где су родитељи и наставници креирали заједнички програм превенције насиља. "Насиље и безбедност је нешто што родитеље занима", закључила је она.
Управитељ Фондације Темпус Марија Филиповић Ожеговић каже да је циљ скупа да се проблем недостатка сарадње у школама сагледа двоструко из перспективе родитеља, али и наставника."Циљ је да дамо двоструко виђење проблема и да се дефинишу препоруке за његово решавање", појаснила је Ожеговић.