РЕЗУЛТАТИ ПИСА ИСТРАЖИВАЊА У СРБИЈИ Ево ко је БОЉИ У КРЕАТИВНОМ МИШЉЕЊУ
Према последњем ПИСА истраживању, 78% ђака у Србији воли да зна како функционишу ствари, 68% жели да разуме зашто људи поступају на одређени начин, а 49% завршава задатке и када постану тежи него што су очекивали.
Управо су таква деца знатно боље урадила тест креативног мишљења него њихови вршњаци са сличним социоекономским карактеристикама, наводи се у резултатима које је објавио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.
Радозналост, посматрање из различитих перспектива и истрајност, препознате као релевантне карактеристике појединаца, исказале су више девојчице него дечаци, са статистички значајном разликом од око три поена, истиче се у приказу, уз опаску да у том домену ученице предњаче у свакој земљи или економији која је учествовала у ПИСА тестирању.
А колико су наши 15-годишњаци способни да генеришу, процене и унапреде идеје у различитим и комплексним задацима, укључујући и апстрактне? Показало се да им такве ПИСА главоломке нешто боље леже него остале, па је од 6.413 тестираних њих 65% достигло најмање основни ниво креативног мишљења, што је ипак 13% мање у поређењу са просечним резултатом у земљама чланицама ОЕЦД-а. У односу на земље у окружењу, боље се котирају од вршњака из Румуније, Бугарске и Северне Македоније, али не и из Мађарске, Хрватске и Словеније. Око 17% ученика је имало највиша постигнућа, али опет процентуално испод просека (27%), а креативну црту показали су више у математици (приближно 15%) него у читању (8%). С тврдњом да је могуће применити креативност у готово свим предметима сложило се 78% ученика (ОЕЦД 82%), а да им наставници дају довољно времена како би смислили домишљата решења за задатке каже 60% (ОЕЦД 63%).
На већу праведност нашег образовног система, наводи се у приказу, указује чињеница да социоекономски статус није толико повезан са постигнућима ученика у домену креативног мишљења као у земљама ОЕЦД-а, додајући да је 14% ђака у неповољном положају остварило изванредне резултате.
С. Милачић