Рекордне посете, иновативне теме, квалитетнија продукција прошле године у музејима Новог Сада

Prеthodna, 2019. понела је титулу најуспешније године за новосадски туризам и све указује на то да ће Нови Сад спремно ући у једну од најзначајнијих година у култури. Међутим, пандемија коронавируса све је зауставила. Врата културних институција се затварају за посетиоце, уметници и други радници у култури су у непознатој ситуацији која је „подигла зид“ између њих и публике. Нови Сад је, уз нове онлајн садржаје и подршку локалној сцени, кроз конкурс успео да потврди да је и у тој ситуацији одржао епитет града културе и добио још једну годину за припрему титуле, али се могло претпоставити да ће последице бити далекосежне и вишеслојне.

Чињеницу о унапређењу музејских капацитета потврђује и обнова дела Музеја града Новог Сада на Петроварадинској тврђави, који подразумева 1.200 квадрата, а све због великог подухвата какав је изложба „Милева: Ми смо стена“, уметника др Душана Јововића, која је у оквиру Дочека и затворила годину титуле Европске престонице културе. Тиме је град добио један од најозбиљнијих изложбених простора, који је нови живот започео несвакидашњом, интерактивном изложбом, првом таквом на свету о животу и значају велике научнице Милеве Марић Ајнштајн.

Ипак, Светски дан музеја ове године, који се обележава 18. маја, најзначајније музејске установе у Новом Саду дочекале су са више него позитивним утисцима о оствареном успеху у 2022. години - рекордни бројеви посета, боља и квалитетнија продукција, иновативнији избор тема, изложбе до сада невиђених дела, помаци у музејској делатности...

- Протекла година за Музеј Војводине вероватно се може сматрати најуспешнијом годином у историји наше установе - каже директорка Музеја мр Тијана Станковић Пештерац. - О томе сведочи не само Октобарска награда града Новог Сада, којом је Музеј овенчан током прошле године, већ и бројни други показатељи успешности рада наше установе. Поред до сада највећег броја посетилаца који смо имали, више од 85.000, Музеј Војводине реконструисао је део сталне поставке, у којем су изложени највреднији предмети - три позлаћена римска шлема, и Мали изложбени салон, а  припремили смо и нову сталну поставку у објекту у Дунавској 37. Реализовано је 18 тематских изложби, како у просторима у Музеју Војводине, тако и у другим установама у земљи и иностранству. У Музеј је враћена и слика Влаха Буковца „Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861. године“, која је 1993. украдена из Дворца у Челареву и о којој се није знало ништа све до 2021. године. 

Музеј Војводине, у склопу програма Европске престонице културе, представио је своја три највреднија артефакта - јединствене римске позлаћене шлемове, који су својеврстан бренд града Новог Сада у оквиру изложбе „Тамо где сеоба завршава – од римске Паноније до данашње Војводине“, док је изложба „Сан неолитске ноћи“ на једном месту, први пут након 1968. године, објединила најважније неолитске артефакте са територије наше земље.

- Сваке године у нашем музеју Светски дан музеја обележава се у склопу манифестације „Музеји за 10“, која обухвата и Ноћ музеја - каже Тијана Станковић Пештерац. - Програм се прави у складу са унапред дефинисаном темом, а овог пута у питању је тема „Музеји, одрживост и благостање“. С обзиром на друштвено одговорну улогу музеја, која се у последње време нарочито потенцира у музеолошкој делатности, неминовно је да у наш рад укључимо и теме везане за одрживи развој, односно да скренемо пажњу јавности на климатске промене и њихове утицаје на културно наслеђе које чувамо.

У Галерији Матице српске кажу да је та установа узела активно учешће у свим програмским луковима и потрудила се да квалитетом и оригиналношћу програма одговори свакој задатој теми и тако допринесе бољој понуди. Реализовали су седам изложби и бројне пратеће програме, те остварили изузетан број посета – више од 130.000 посетилаца.

- Година иза нас била је динамична и садржински богата - рекла је директорка Галерије Матице српске др Тијана Палковљевић Бугарски. - Одржане су бројне разноврсне изложбе. Направљени су помаци у смислу квалитета изложби кроз иновативнији избор тема и излагање до сада невиђених уметничких дела домаћих и страних уметника. Али најснажнији помак учињен је у бољој и квалитетнијој продукцији изложби која је надмашила све до сада виђено. Употреба нових технологија, гостовања страних уметника и кустоса допринели су помацима који ће се памтити. Током prеthodnе године много више је улагано у опремање и дизајн изложби, што је допринело њиховој атрактивности. 

Према речима Тијане Палковљевић Бугарски, културни догађаји су знатно више медијски промовисани захваљујући посвећеном раду Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“, што је сасвим сигурно допринело њиховој већој видљивости, па самим тим и бројности посета, а помаци су направљени већ у току припрема за Европску престоницу културе. 

- Те припремне године покренуле су публику, указале на бројна нова места и нове моделе презентације културе, тако да током саме године није било проблема са публиком, која је била добро информисана и заинтересована, те је захваљујући њима читав пројекат заиста имао смисла. Нови Сад може да се похвали добро однегованом публиком која има велика очекивања и велики ће изазов бити да се на њих одговори добрим и квалитетним програмима - објашњава Палковљевић Бугарски.

За Музеј Војводине, такође, публика је један од најважнијих услова за развој делатности те установе. 

- Као и свака јавна делатност из области културе, тако и музеји свој пуни смисао постижу тек када сви креативни напори, знатна материјална улагања у поставке изложби, као и све друге делатности, допру до публике. Статистички подаци нас у сваком смислу охрабрују и можемо бити задовољни заступљеношћу свих генерација у укупном броју публике. Но, француска пословица каже: „Апетит се ствара једући”, стога настављамо да анализирамо све добијене податке и да унапређујемо све аспекте рада са публиком - каже Станковић Пештерац. 

Сарадња видљивија и интензивнија, бољи садржај

Бројни програми које наводе саговорнице не само да су, како и саме потврђују, унапредили њихову музејску делатност, већ и међусобну повезаност, сарадњу и подизање капацитета културних установа. На самом почетку године титуле, упечатљив пример су две изложбе, Музеја Војводине и Музеја града Новог Сада, које су на самом отварању за Дан града биле симболично повезане мостом и биле су увод у период када је у Новом Саду било отворено готово 20 изложби, које су на различите начине приказале историју града. 

- Међумузејска сарадња и до сада је представљала уобичајену музеолошку праксу, нарочито када се ради о великим и захтевним пројектима. Оно што је особеност савременог тренутка јесте брзина и ефикасност којом установе успостављају и развијају ту сарадњу. Поново ћу поменути синтагму „дух времена“, која у себи подразумева нове технологије и нове начине комуникације. Будући да је све у савременом тренутку и у нашем свакодневном животу генерално убрзано, тако се и сарадња међу музејима чини интензивнијом и обимнијом. Можда би, ипак, ради поштовања свих ранијих напора бројних стручњака и аутора у prеthodnim деценијама, било праведније рећи да је у нашим данима ова сарадња пре свега видљивија, а развојем свести и друштва постала је и интензивнија - рекла је Тијана Станковић Пештерац. 

За мене је Светски дан музеја као рођендан свих музеја, па самим тим и велики празник за све нас који радимо у музејима широм света - наглашава Тијана Палковљевић Бугарски. - Он се обележава манифестацијом Ноћ музеја када музеји раде до касних ноћних или раних јутарњих сати, што публици пружа прилику да доживи ново и другачије искуство. У Србији се Дан музеја обележава у оквиру манифестације „Музеји за 10“ која траје седам дана и пружа бројне програме и садржаје. Сматрам да су то све адекватни начини да се скрене пажња на рад музеја и њихов значај у савременом тренутку.

Међу можда и најуспешнијим примерима је и највећа изложба дела једног од најзначајнијих српских сликара Саве Шумановића која је повезала Галерију Матице српске, Спомен-збирку Павла Бељанског, Галерију ликовне уметности поклон збирку Рајка Мамузића, Галерију слика „Сава Шумановић” у Шиду, али и музеје из региона и Европе.

- Несумњиво је да је реализација пројекта Европска престоница културе допринела бољем умрежавању установа и тешњој сарадњи између њих. Кроз спајање људских и просторних капацитета створени су квалитетнији услови и бољи садржаји што може бити индикативно и за пројекте у будућности. Изложба дела Саве Шумановића је добар пример јер, не само да смо међусобно уступили уметничка дела, него смо имали могућност да дела Саве Шумановића прикажемо истовремено у три галеријска простора, што је подстакло публику из читаве Србије, али и региона, да дођу у Нови Сад и уживају у стваралаштву овог изузетног уметника. Сарадње су увек добродошле и оне доприносе бољем позиционирању и видљивости културе у ширем друштвеном окружењу и због тога их треба стално развијати - објашњава Тијана Палковљевић Бугарски.

Петогодишња стратегија – корак који је унапредио рад 

Нови Сад је један од ретких градова чије су 33 установе културе усвојиле петогодишње стратегије рада, и у то баш у годинама припреме за Европску престоницу културе. Представници установа сада истичу да је то једна од најважнијих и најдалекосежнијих одлука донесених у оквиру Европске престонице културе. 

- Важност петогодишње стратегије рада је несумњив и због тога сматрамо врло значајном реализацију „Пројекта 33“. Био је то за нас важан тренутак, будући да је реализован са идејом јачања капацитета у установама културе. Запослени у 33 новосадске установе културе током неколико месеци обучавани су за израду петогодишњих стратешких планова. Учешће у овом пројекту значајно нам је помогло да дефинишемо сопствену стратегију у планирању рада наше установе и да њоме обухватимо све аспекте нашег деловања и одредимо јасан правац развоја сложене структуре каква је наша установа - рекла је Тијана Станковић Пештерац. 

- Стратешки планови су важно оруђе за успешан рад сваке компаније, па самим тим и установе културе. Мислим да је доношење појединачних петогодишњих стратегија рада заснованих на стратегији развоја културе коју је донео град Нови Сад једна од најдалековидијих одлука донесених у оквиру пројекта Европска престоница културе. Дефинисање визије и мисије, анализа потенцијала и ризика, слабих и јаких тачака и коначно поглед унапред кроз јасно дефинисане циљеве је основ за успешно функционисање. Планско вођење установа културе олакшава и њихово деловање, али и финансирање што истовремено доприноси јединственом функционисању културе на нивоу града што је изузетно важно. Галерија Матице српске већ две деценије континуирано делује кроз примену петогодишњих стратешких планова и за нас је то постала стандардна процедура, али се искрено радујемо доношењу националне стратегије, јер верујемо да ће она унапређењу развоја културе на националном нивоу - рекла је Тијана Палковљевић Бугарски. 

А. Брзак