Rekordne posete, inovativne teme, kvalitetnija produkcija prošle godine u muzejima Novog Sada

Prethodna, 2019. ponela je titulu najuspešnije godine za novosadski turizam i sve ukazuje na to da će Novi Sad spremno ući u jednu od najznačajnijih godina u kulturi. Međutim, pandemija koronavirusa sve je zaustavila. Vrata kulturnih institucija se zatvaraju za posetioce, umetnici i drugi radnici u kulturi su u nepoznatoj situaciji koja je „podigla zid“ između njih i publike. Novi Sad je, uz nove onlajn sadržaje i podršku lokalnoj sceni, kroz konkurs uspeo da potvrdi da je i u toj situaciji održao epitet grada kulture i dobio još jednu godinu za pripremu titule, ali se moglo pretpostaviti da će posledice biti dalekosežne i višeslojne.

Činjenicu o unapređenju muzejskih kapaciteta potvrđuje i obnova dela Muzeja grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi, koji podrazumeva 1.200 kvadrata, a sve zbog velikog poduhvata kakav je izložba „Mileva: Mi smo stena“, umetnika dr Dušana Jovovića, koja je u okviru Dočeka i zatvorila godinu titule Evropske prestonice kulture. Time je grad dobio jedan od najozbiljnijih izložbenih prostora, koji je novi život započeo nesvakidašnjom, interaktivnom izložbom, prvom takvom na svetu o životu i značaju velike naučnice Mileve Marić Ajnštajn.

Ipak, Svetski dan muzeja ove godine, koji se obeležava 18. maja, najznačajnije muzejske ustanove u Novom Sadu dočekale su sa više nego pozitivnim utiscima o ostvarenom uspehu u 2022. godini - rekordni brojevi poseta, bolja i kvalitetnija produkcija, inovativniji izbor tema, izložbe do sada neviđenih dela, pomaci u muzejskoj delatnosti...

- Protekla godina za Muzej Vojvodine verovatno se može smatrati najuspešnijom godinom u istoriji naše ustanove - kaže direktorka Muzeja mr Tijana Stanković Pešterac. - O tome svedoči ne samo Oktobarska nagrada grada Novog Sada, kojom je Muzej ovenčan tokom prošle godine, već i brojni drugi pokazatelji uspešnosti rada naše ustanove. Pored do sada najvećeg broja posetilaca koji smo imali, više od 85.000, Muzej Vojvodine rekonstruisao je deo stalne postavke, u kojem su izloženi najvredniji predmeti - tri pozlaćena rimska šlema, i Mali izložbeni salon, a  pripremili smo i novu stalnu postavku u objektu u Dunavskoj 37. Realizovano je 18 tematskih izložbi, kako u prostorima u Muzeju Vojvodine, tako i u drugim ustanovama u zemlji i inostranstvu. U Muzej je vraćena i slika Vlaha Bukovca „Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima 1861. godine“, koja je 1993. ukradena iz Dvorca u Čelarevu i o kojoj se nije znalo ništa sve do 2021. godine. 

Muzej Vojvodine, u sklopu programa Evropske prestonice kulture, predstavio je svoja tri najvrednija artefakta - jedinstvene rimske pozlaćene šlemove, koji su svojevrstan brend grada Novog Sada u okviru izložbe „Tamo gde seoba završava – od rimske Panonije do današnje Vojvodine“, dok je izložba „San neolitske noći“ na jednom mestu, prvi put nakon 1968. godine, objedinila najvažnije neolitske artefakte sa teritorije naše zemlje.

- Svake godine u našem muzeju Svetski dan muzeja obeležava se u sklopu manifestacije „Muzeji za 10“, koja obuhvata i Noć muzeja - kaže Tijana Stanković Pešterac. - Program se pravi u skladu sa unapred definisanom temom, a ovog puta u pitanju je tema „Muzeji, održivost i blagostanje“. S obzirom na društveno odgovornu ulogu muzeja, koja se u poslednje vreme naročito potencira u muzeološkoj delatnosti, neminovno je da u naš rad uključimo i teme vezane za održivi razvoj, odnosno da skrenemo pažnju javnosti na klimatske promene i njihove uticaje na kulturno nasleđe koje čuvamo.

U Galeriji Matice srpske kažu da je ta ustanova uzela aktivno učešće u svim programskim lukovima i potrudila se da kvalitetom i originalnošću programa odgovori svakoj zadatoj temi i tako doprinese boljoj ponudi. Realizovali su sedam izložbi i brojne prateće programe, te ostvarili izuzetan broj poseta – više od 130.000 posetilaca.

- Godina iza nas bila je dinamična i sadržinski bogata - rekla je direktorka Galerije Matice srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski. - Održane su brojne raznovrsne izložbe. Napravljeni su pomaci u smislu kvaliteta izložbi kroz inovativniji izbor tema i izlaganje do sada neviđenih umetničkih dela domaćih i stranih umetnika. Ali najsnažniji pomak učinjen je u boljoj i kvalitetnijoj produkciji izložbi koja je nadmašila sve do sada viđeno. Upotreba novih tehnologija, gostovanja stranih umetnika i kustosa doprineli su pomacima koji će se pamtiti. Tokom prethodne godine mnogo više je ulagano u opremanje i dizajn izložbi, što je doprinelo njihovoj atraktivnosti. 

Prema rečima Tijane Palkovljević Bugarski, kulturni događaji su znatno više medijski promovisani zahvaljujući posvećenom radu Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, što je sasvim sigurno doprinelo njihovoj većoj vidljivosti, pa samim tim i brojnosti poseta, a pomaci su napravljeni već u toku priprema za Evropsku prestonicu kulture. 

- Te pripremne godine pokrenule su publiku, ukazale na brojna nova mesta i nove modele prezentacije kulture, tako da tokom same godine nije bilo problema sa publikom, koja je bila dobro informisana i zainteresovana, te je zahvaljujući njima čitav projekat zaista imao smisla. Novi Sad može da se pohvali dobro odnegovanom publikom koja ima velika očekivanja i veliki će izazov biti da se na njih odgovori dobrim i kvalitetnim programima - objašnjava Palkovljević Bugarski.

Za Muzej Vojvodine, takođe, publika je jedan od najvažnijih uslova za razvoj delatnosti te ustanove. 

- Kao i svaka javna delatnost iz oblasti kulture, tako i muzeji svoj puni smisao postižu tek kada svi kreativni napori, znatna materijalna ulaganja u postavke izložbi, kao i sve druge delatnosti, dopru do publike. Statistički podaci nas u svakom smislu ohrabruju i možemo biti zadovoljni zastupljenošću svih generacija u ukupnom broju publike. No, francuska poslovica kaže: „Apetit se stvara jedući”, stoga nastavljamo da analiziramo sve dobijene podatke i da unapređujemo sve aspekte rada sa publikom - kaže Stanković Pešterac. 

Saradnja vidljivija i intenzivnija, bolji sadržaj

Brojni programi koje navode sagovornice ne samo da su, kako i same potvrđuju, unapredili njihovu muzejsku delatnost, već i međusobnu povezanost, saradnju i podizanje kapaciteta kulturnih ustanova. Na samom početku godine titule, upečatljiv primer su dve izložbe, Muzeja Vojvodine i Muzeja grada Novog Sada, koje su na samom otvaranju za Dan grada bile simbolično povezane mostom i bile su uvod u period kada je u Novom Sadu bilo otvoreno gotovo 20 izložbi, koje su na različite načine prikazale istoriju grada. 

- Međumuzejska saradnja i do sada je predstavljala uobičajenu muzeološku praksu, naročito kada se radi o velikim i zahtevnim projektima. Ono što je osobenost savremenog trenutka jeste brzina i efikasnost kojom ustanove uspostavljaju i razvijaju tu saradnju. Ponovo ću pomenuti sintagmu „duh vremena“, koja u sebi podrazumeva nove tehnologije i nove načine komunikacije. Budući da je sve u savremenom trenutku i u našem svakodnevnom životu generalno ubrzano, tako se i saradnja među muzejima čini intenzivnijom i obimnijom. Možda bi, ipak, radi poštovanja svih ranijih napora brojnih stručnjaka i autora u prethodnim decenijama, bilo pravednije reći da je u našim danima ova saradnja pre svega vidljivija, a razvojem svesti i društva postala je i intenzivnija - rekla je Tijana Stanković Pešterac. 

Za mene je Svetski dan muzeja kao rođendan svih muzeja, pa samim tim i veliki praznik za sve nas koji radimo u muzejima širom sveta - naglašava Tijana Palkovljević Bugarski. - On se obeležava manifestacijom Noć muzeja kada muzeji rade do kasnih noćnih ili ranih jutarnjih sati, što publici pruža priliku da doživi novo i drugačije iskustvo. U Srbiji se Dan muzeja obeležava u okviru manifestacije „Muzeji za 10“ koja traje sedam dana i pruža brojne programe i sadržaje. Smatram da su to sve adekvatni načini da se skrene pažnja na rad muzeja i njihov značaj u savremenom trenutku.

Među možda i najuspešnijim primerima je i najveća izložba dela jednog od najznačajnijih srpskih slikara Save Šumanovića koja je povezala Galeriju Matice srpske, Spomen-zbirku Pavla Beljanskog, Galeriju likovne umetnosti poklon zbirku Rajka Mamuzića, Galeriju slika „Sava Šumanović” u Šidu, ali i muzeje iz regiona i Evrope.

- Nesumnjivo je da je realizacija projekta Evropska prestonica kulture doprinela boljem umrežavanju ustanova i tešnjoj saradnji između njih. Kroz spajanje ljudskih i prostornih kapaciteta stvoreni su kvalitetniji uslovi i bolji sadržaji što može biti indikativno i za projekte u budućnosti. Izložba dela Save Šumanovića je dobar primer jer, ne samo da smo međusobno ustupili umetnička dela, nego smo imali mogućnost da dela Save Šumanovića prikažemo istovremeno u tri galerijska prostora, što je podstaklo publiku iz čitave Srbije, ali i regiona, da dođu u Novi Sad i uživaju u stvaralaštvu ovog izuzetnog umetnika. Saradnje su uvek dobrodošle i one doprinose boljem pozicioniranju i vidljivosti kulture u širem društvenom okruženju i zbog toga ih treba stalno razvijati - objašnjava Tijana Palkovljević Bugarski.

Petogodišnja strategija – korak koji je unapredio rad 

Novi Sad je jedan od retkih gradova čije su 33 ustanove kulture usvojile petogodišnje strategije rada, i u to baš u godinama pripreme za Evropsku prestonicu kulture. Predstavnici ustanova sada ističu da je to jedna od najvažnijih i najdalekosežnijih odluka donesenih u okviru Evropske prestonice kulture. 

- Važnost petogodišnje strategije rada je nesumnjiv i zbog toga smatramo vrlo značajnom realizaciju „Projekta 33“. Bio je to za nas važan trenutak, budući da je realizovan sa idejom jačanja kapaciteta u ustanovama kulture. Zaposleni u 33 novosadske ustanove kulture tokom nekoliko meseci obučavani su za izradu petogodišnjih strateških planova. Učešće u ovom projektu značajno nam je pomoglo da definišemo sopstvenu strategiju u planiranju rada naše ustanove i da njome obuhvatimo sve aspekte našeg delovanja i odredimo jasan pravac razvoja složene strukture kakva je naša ustanova - rekla je Tijana Stanković Pešterac. 

- Strateški planovi su važno oruđe za uspešan rad svake kompanije, pa samim tim i ustanove kulture. Mislim da je donošenje pojedinačnih petogodišnjih strategija rada zasnovanih na strategiji razvoja kulture koju je doneo grad Novi Sad jedna od najdalekovidijih odluka donesenih u okviru projekta Evropska prestonica kulture. Definisanje vizije i misije, analiza potencijala i rizika, slabih i jakih tačaka i konačno pogled unapred kroz jasno definisane ciljeve je osnov za uspešno funkcionisanje. Plansko vođenje ustanova kulture olakšava i njihovo delovanje, ali i finansiranje što istovremeno doprinosi jedinstvenom funkcionisanju kulture na nivou grada što je izuzetno važno. Galerija Matice srpske već dve decenije kontinuirano deluje kroz primenu petogodišnjih strateških planova i za nas je to postala standardna procedura, ali se iskreno radujemo donošenju nacionalne strategije, jer verujemo da će ona unapređenju razvoja kulture na nacionalnom nivou - rekla je Tijana Palkovljević Bugarski. 

A. Brzak