Разговором без предрасуда до решења менталних проблема
Према подацима Уницефа, око 20 одсто деце у Европи има менталне проблеме, од којих већина није третирана.
Како би се превазишле предрасуде према младима са проблемима менталног здравља и особама са инвалидитетом (ОСИ) у оквиру пројекта и кампање „Нисте сами” у Плавој сали Скупштине града Новог Сада је одржана истоимена трибина. На њој се говорило о превазилажењу проблема с којима се те друштвене категорије суочавају, а говорници су указали на значај разговарања о проблемима, а не скривању под тепих. Пројекат спроводи Петроварадин медија под покровитељством Председнице Народне скупштине Републике Србије Маје Гојковић, Уницефа и Министарства за рад, запошљавање и борачка и социјална питања.
- Као и сва друштва у трназицији, а ми смо додатно и постратно друштво, и наше има многе проблеме и великом броју различитих категорија ставништва је потребна помоћ – рекао је председник Колор прес групе Роберт Чобан и додао да се, како млади тако и старији, отуђују од друштва и друже само са мобилним телефонима и компјутерима, а не траже помоћ због тога што живмо у дигиталном добу. – И млађима и старијима треба објаснити да су проблеми који их муче решиви и да је потребно о њима разговарати и бити отворен. То је највећа мисија ове кампање која ће трајати до краја ове године, у оквиру које обилазимо још осам градова и имамо договор да наставимо следеће године. Разговарао сам с представником фондације „Хеадс together” из Лондона коју води принц Вилијем и могу да најавим да ћемо почетком године у Србији имати госта из њихове фондације који ће нам испричати њихова искуства, с обзиром на то да се и они такође баве проблемима менталног здравља.
Представница Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Биљана Барошевић казала је да је овај пројекат изузетно значајан за ОСИ, али и све грађане Србије управо због тога што показује да нико није сам.
- Мислим да ће ова кампања заиста допринети да ОСИ, пензионери, деца, труднице и сви грађани Србије знају да нису сами, да имају подршку – објаснила је Биљана Барошвић и објаснила да је Сектор за заштиту ОСИ и ресорно министарство подржало око 2.000 инклузивних радионица, трибина, округлих столова из свих пројеката које су препознали као стратешки заиста важне, како би управо ОСИ били равноправни чланови друштвене заједнице.
О томе колико је разговор важан причала је и представница СОС линије центра „Срце” Тимеа Бодиш, која је казала да по искуству они који их позивају се осећају много боље након што поделе проблеме са неким другим.
- Ментално здравље младих и ментални поремећаји још увек су табу-тема код нас, а из нашег искуства најчешћи узрок због којих нам се млади јављају јесте усамљеност – нагласила је Тимеа Бодиш. – Тужан податак је да нам се не отварају јер имају неки ментали поремећај, него због тога што имају утисак да су сами у том проблему. То није здравствени, већ друштвени проблем. Можда развој менталих поремећаја не можемо у потпуности контролисати или утицати на њега, али и те како можемо да отворено разговарати о томе.
На трибини је о свом искуству причала стонотенисерка и параолимпијка Борислава Берић Ранковић, истакавши да је много већи проблем био док су ОСИ биле “невидљиве” и док су се мање кретале.
- Сада нам и локалне самоуправе и држава излазе у сусрет, организују се трибине, имамо и медијску подршку и сасвим је другачија прича него пре 10, 15 или 20 година - објаснила је Борислава. - Видљиви смо, успели смо да се изборимо за нешто што је нама битно, али и дајемо добру поруку целом свету и популацији да заједно можемо пуно да урадимо. ОСИ треба да схвате да не може све преко ноћи, да треба време за све остале, односно да нам се институције прилагоде, а људи да прихвате одређену ствар. На нама је да кажемо шта нам је потреба, а не да кажемо да нешто хоћемо а ни сами не знамо шта.
Осим представника републичке, покрајинске и градске власти, те учесника панел дискусије, на трибини су били и студенти Универзитета у Новом Саду, представници друштвено-одговорних компанија, као и млади с проблемима и чланови њихових породица.
В. Бијелић