Рак грлића материце уз превенцију може да оде у историју

Рак грлића материце у највећем броју случајева узрокован је инфекцијом хуманим папилома вирусима (ХПВ), што је најчешћа преносива полна болест. До преноса ХПВ инфекције долази директним контактом коже и слузокоже са зараженом особом, по правилу у току незаштићеног сексуалног односа. Настанку инфекције доприносе и такозвана ”улазна врата” односно микротрауме на кожи и слузокожи, конкретно различите ”ранице” на грлићу материце.

- Више од 50 одсто сексуално активних жена током живота има инфекцију са једним или више ХПВ вируса, а ова инфекције се спонтано елиминише код 80 до 90 одсто случајева. То значи да ће од свих ХПВ позитивних жена само њих осам до 10 одсто добити трајну или перзистентну ХПВ инфекцију, која ће покренути механизам карциногенезе. Најзначајнији фактори ризика за настанак рака грлића материце обухватају рано ступање у полне односе, честу промену сексуалних партнера и недовољно коришћење кондома приликом односа са новим или непознатим партнером – наводи професор Ђурђевић.

ХПВ вируси узрокују читав низ промена на слузокожи грлића материце, од пролазне инфекције са минималним поремећајима, до потпуне измене слузнице, са незрелим злоћудним ћелијама када се промене зову “цервикалне интраепителијалне неоплазије“ (ЦИН). Ове промене prеthodе настанку рака, када такозвана базална мембрана, још није повређена.

- Продором злоћудних ћелија у дубину преко једног mm, кроз базалну мембрану, настаје рак грлића материце. Време које је потребно да прође од зачетка ових промена, до настанка рака је индивидуално и износи просечно осам до 10 година. У почетку, преканцерозне промене не дају симптоме и открију се случајно, а свако неуредно крварење које није у вези са менструацијом захтева преглед грлића материце – објашњава професор Ђурђевић.

Дијагностика обухвата контролу цитолошког (Папаниколау) и ХПВ бриса, колпоскопски преглед слузокоже грлића материце под увеличањем и узимање узорака за патохистолошку (Пх) анализу, којом се дефинитивно поставља дијагноза.

- Уколико се рак грлића материце открије на време, у премалигној фази, излечив је 100 одсто. Уколико се болест открије у инвазивној форми, неопходно је да се одмах постави прецизна дијагноза на основу гинеколошког и прегледа магнетном резонанцом (МР), како би се правилно проценио степен проширености или стадијума болести. Уколико је малигни тумор највећег пречника до четири цм, ограничен само на грлић материце и без ширења на околна ткива, примењује се хируршко лечење које се по правилу спроводи у државним установама, клиникама и институтима, где постоје стручно обучени специјалисти гинеколози који врше ове сложене операције. Уколико се рак открије у вишим стадијумима болести, када се болест проширила на околна ткива, примењује се комбинација зрачне и цитостатске терапије која се спроводи на Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици - објашњава професор Ђурђевић.

- На територији Војводине учесталост је слична као и у Србији, врх обољевања је између 40. и 44. године живота, при чему ће једна од 43 жене у Војводини оболети, а једна од 100 умрети од рака грлића материце до своје 74. године. Србија је 2002. године имала највећу инциденцију рака грлића материце у Европи и оболевале су 27,3 жене на 100.000. Према последњим подацима “Глобоцан” Србија је у првим деценијама 21. века на петом месту по инциденцији са 24,1 случајем на 100.000 жена. После карцинома дојке, рак грлића материце у Србији је на другом месту свих новооткривених случајева канцера у жена – наводи професор Ђурђевић.

Како наводи, болест у преинвазивној форми и почетном стадијуму може да се лечи и у специјализованим приватним клиникама, које имају обучене специјалисте гинекологе. Њихова обавеза је да након операције и пријема дефинитивног патохистолошког налаза, упуте пацијенткињу на гинеколошко-онколошки конзилијум Института за онкологију Војводине, ради евиденције, мултидисциплинарног прегледа и стручног мишљења у погледу евентуалне примене допунске терапије. У свим случајевима када се болест открије у почетној фази годишње преживљавање је између 90 и 95 одсто.

- У току вишедеценијског рада и многобројних операција карцинома грлића материце које сам урадио, најмлађа пацијенткиња имала је 24, а најстарија 79 година. Утицај преканцерозних промена и рака грлића материце на трудноћу је неповољан. Предност се даје лечењу рака, а онда трудноћи, при чему се истовремено води брига о животу и здрављу мајке, али и њеног новорођенчета. Дефинитивну одлуку доноси жена, односно мајка после детаљног прегледа и разговора са лекарима – напомиње професор Ђурђевић.

Према његовим речима, на сајту Института за јавно здравље Републике Србије “Др Милан Јовановић Батут” наведено је да је у развијеним земљама света и ЕУ карцином грлића материце практично искорењен и представља болест која припада историји медицине, што је постигнуто општим друштвеним напором, масовним организованим програмима примарне и секундарне превенције.

-  Данас су у примени три вакцине против ХПВ инфекције, које се уобичајено дају у три дозе у периоду до шест месеци, а могу да се вакцинишу девојчице и дечаци пре ступања у полне односе и то од девете до 26, а идеално је између 11. и 12. година живота. И управо корисна и хумана  акција коју је покренула Градска управа за здравство Новог Сада у 2021. години и која још траје, бесплатном донацијом ХПВ вакцина, представља примарну превенцију у спречавању ове болести, путоказ и начин како треба радити у решавању овог проблема. Уколико се овоме придода и секундарна превенција, односно организација масовног скрининга (цитолошки Папаниколау тест) у популацији здравих жена између 24. и 64. године, врло брзо ово обољење ће и код нас постати историја медицине – сматра професор Ђурђевић.

Љубица Петровић