Rak grlića materice uz prevenciju može da ode u istoriju

Rak grlića materice u najvećem broju slučajeva uzrokovan je infekcijom humanim papiloma virusima (HPV), što je najčešća prenosiva polna bolest. Do prenosa HPV infekcije dolazi direktnim kontaktom kože i sluzokože sa zaraženom osobom, po pravilu u toku nezaštićenog seksualnog odnosa. Nastanku infekcije doprinose i takozvana ”ulazna vrata” odnosno mikrotraume na koži i sluzokoži, konkretno različite ”ranice” na grliću materice.

- Više od 50 odsto seksualno aktivnih žena tokom života ima infekciju sa jednim ili više HPV virusa, a ova infekcije se spontano eliminiše kod 80 do 90 odsto slučajeva. To znači da će od svih HPV pozitivnih žena samo njih osam do 10 odsto dobiti trajnu ili perzistentnu HPV infekciju, koja će pokrenuti mehanizam karcinogeneze. Najznačajniji faktori rizika za nastanak raka grlića materice obuhvataju rano stupanje u polne odnose, čestu promenu seksualnih partnera i nedovoljno korišćenje kondoma prilikom odnosa sa novim ili nepoznatim partnerom – navodi profesor Đurđević.

HPV virusi uzrokuju čitav niz promena na sluzokoži grlića materice, od prolazne infekcije sa minimalnim poremećajima, do potpune izmene sluznice, sa nezrelim zloćudnim ćelijama kada se promene zovu “cervikalne intraepitelijalne neoplazije“ (CIN). Ove promene prethode nastanku raka, kada takozvana bazalna membrana, još nije povređena.

- Prodorom zloćudnih ćelija u dubinu preko jednog mm, kroz bazalnu membranu, nastaje rak grlića materice. Vreme koje je potrebno da prođe od začetka ovih promena, do nastanka raka je individualno i iznosi prosečno osam do 10 godina. U početku, prekancerozne promene ne daju simptome i otkriju se slučajno, a svako neuredno krvarenje koje nije u vezi sa menstruacijom zahteva pregled grlića materice – objašnjava profesor Đurđević.

Dijagnostika obuhvata kontrolu citološkog (Papanikolau) i HPV brisa, kolposkopski pregled sluzokože grlića materice pod uveličanjem i uzimanje uzoraka za patohistološku (Ph) analizu, kojom se definitivno postavlja dijagnoza.

- Ukoliko se rak grlića materice otkrije na vreme, u premalignoj fazi, izlečiv je 100 odsto. Ukoliko se bolest otkrije u invazivnoj formi, neophodno je da se odmah postavi precizna dijagnoza na osnovu ginekološkog i pregleda magnetnom rezonancom (MR), kako bi se pravilno procenio stepen proširenosti ili stadijuma bolesti. Ukoliko je maligni tumor najvećeg prečnika do četiri cm, ograničen samo na grlić materice i bez širenja na okolna tkiva, primenjuje se hirurško lečenje koje se po pravilu sprovodi u državnim ustanovama, klinikama i institutima, gde postoje stručno obučeni specijalisti ginekolozi koji vrše ove složene operacije. Ukoliko se rak otkrije u višim stadijumima bolesti, kada se bolest proširila na okolna tkiva, primenjuje se kombinacija zračne i citostatske terapije koja se sprovodi na Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici - objašnjava profesor Đurđević.

- Na teritoriji Vojvodine učestalost je slična kao i u Srbiji, vrh oboljevanja je između 40. i 44. godine života, pri čemu će jedna od 43 žene u Vojvodini oboleti, a jedna od 100 umreti od raka grlića materice do svoje 74. godine. Srbija je 2002. godine imala najveću incidenciju raka grlića materice u Evropi i obolevale su 27,3 žene na 100.000. Prema poslednjim podacima “Globocan” Srbija je u prvim decenijama 21. veka na petom mestu po incidenciji sa 24,1 slučajem na 100.000 žena. Posle karcinoma dojke, rak grlića materice u Srbiji je na drugom mestu svih novootkrivenih slučajeva kancera u žena – navodi profesor Đurđević.

Kako navodi, bolest u preinvazivnoj formi i početnom stadijumu može da se leči i u specijalizovanim privatnim klinikama, koje imaju obučene specijaliste ginekologe. Njihova obaveza je da nakon operacije i prijema definitivnog patohistološkog nalaza, upute pacijentkinju na ginekološko-onkološki konzilijum Instituta za onkologiju Vojvodine, radi evidencije, multidisciplinarnog pregleda i stručnog mišljenja u pogledu eventualne primene dopunske terapije. U svim slučajevima kada se bolest otkrije u početnoj fazi godišnje preživljavanje je između 90 i 95 odsto.

- U toku višedecenijskog rada i mnogobrojnih operacija karcinoma grlića materice koje sam uradio, najmlađa pacijentkinja imala je 24, a najstarija 79 godina. Uticaj prekanceroznih promena i raka grlića materice na trudnoću je nepovoljan. Prednost se daje lečenju raka, a onda trudnoći, pri čemu se istovremeno vodi briga o životu i zdravlju majke, ali i njenog novorođenčeta. Definitivnu odluku donosi žena, odnosno majka posle detaljnog pregleda i razgovora sa lekarima – napominje profesor Đurđević.

Prema njegovim rečima, na sajtu Instituta za javno zdravlje Republike Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” navedeno je da je u razvijenim zemljama sveta i EU karcinom grlića materice praktično iskorenjen i predstavlja bolest koja pripada istoriji medicine, što je postignuto opštim društvenim naporom, masovnim organizovanim programima primarne i sekundarne prevencije.

-  Danas su u primeni tri vakcine protiv HPV infekcije, koje se uobičajeno daju u tri doze u periodu do šest meseci, a mogu da se vakcinišu devojčice i dečaci pre stupanja u polne odnose i to od devete do 26, a idealno je između 11. i 12. godina života. I upravo korisna i humana  akcija koju je pokrenula Gradska uprava za zdravstvo Novog Sada u 2021. godini i koja još traje, besplatnom donacijom HPV vakcina, predstavlja primarnu prevenciju u sprečavanju ove bolesti, putokaz i način kako treba raditi u rešavanju ovog problema. Ukoliko se ovome pridoda i sekundarna prevencija, odnosno organizacija masovnog skrininga (citološki Papanikolau test) u populaciji zdravih žena između 24. i 64. godine, vrlo brzo ovo oboljenje će i kod nas postati istorija medicine – smatra profesor Đurđević.

Ljubica Petrović