Природа, гастрономија и винарство горњег тока Дунава

У ту речну авантуру туристи се отискују у пловилу „Либерти“, јединственом туристичком садржају краја, које је у потпуности енергетски независно, опремљено соларним панелима, филтерима за воду, а поседује и три кабине за смештај гостију, клима уређаје, топлу воду, фрижере, машину за веш, машину за судове, ТВ, рутере за хрватске и српске интернет мреже...Атракцију представља и чињеница да лађом понекад управља и жена, која зна у шали, а пола и у збиљи, да каже да јој је за кормиларење најсигурније да се окрене и по бродском стубу „хвата паравац“.

- Јахта Либерти чини атрактиван туристички садржај Горњег Подунавља. али и промовише екологију, еко-потенцијале ове регије те њене природне лепоте, специфичности флоре и фауне, јединствену културну, привредну и гастрономску понуду – каже Вања Цар, директор једне од двеју фирми које је Чех Вит Једличка, и председник привремене Владе Либерланда основао у Апатину. - Приликом пловидбе горњим током Дунава, туристи имају могућност да уживају у деликатесима попут чувеног сомборског сира, сухомеснатим производима од дивљачи, зачињеним чувеном безданском паприком, стапарском слатком деликатесу „листари“,  те у прошлости чувеним, а данас све бољим, винима Риђичког виногорја. Пловидба треба да буде  редовна туристичка рута. Зато ћемо се у наредном периоду посветити изградњи 10 бродова овог типа, такозваних кућа на води са моторима.

Идеја је, по речима Вање Цара, је да се свим туристима који долазе у Апатин и Сомбор, те Србију уопште, понуди квалитетан туристички садржај и уједно демонстрира како би савремена „држава Либерланд“ требала да изгледа једном када буде изграђена. Конкретан потез који, колико следећег месеца треба да уследи када је реч о намерама које Једличка планира да реализује у Србији, је градња луксузног туристичког комплекса крај Апатина. Једличка је купио велико имање, названо „Зелена арка“, са два хектара водене површине  и сада ту ускоро подиже комплекс.

Горња Сига, речно острво на Дунаву, формирано у давна времена, а о чијем постојању сведоче и мапе из доба Хабзбуршке монархије, тачније с почетка 19.века, након распада Југославије, на простору између Србије и Хрватске, на средини Дунава, између Барање и Бачког Моноштора, остало је острво на које права не полаже ниједна држава. На то острво од седам квадратних километра, на такозвану  ничију земљу  Вит Једличка је положио право 13. априла 2015. године, назвавши га Либерландом, Слободном републиком, а он постао председник привремене владе, што је наишло на различите реакције. Једличка каже да има велике планове у вези с тим острвом. Недавно је завршен конкурс за идејна решења  за уређење. Либерланд се ослања на Монтевидејску конвенцију, међународни документ који дефинише особине државе по међународном јавном праву.

У року од три дана од оснутка,  800.000 људи изразило је жељу да буду држављани, а првих 800  је то и постало. Либреланд има и дипломатске односе с неким државама, а у Србији и амбасаду.

- Имање има укупно осам хектара на обали Дунава код Апатина и купљено је пре  неколико недеља – каже Једличка. – На њему се налази и језеро од два хектара. Када га завршимо, биће то  ново туристичко насеље у Апатину, еко-село. У њему ће бити ресторан, хотел са апартманима и пет до 10 луксузних вила. Почињемо овог месеца изградњу. Нама је у фокусу туризам, развој овог имања и бродова - флоте. Имамо у плану и да апатинску слободну, трговинску зону максимално развијемо. Добили смо урбанистики пројекат и за очекивати је скори почетак градње и једног погона.

Пловида дуга више од два сата лађом „Либерти“ почиње уз вино добродошлице, пенушац од жутог муската винарије „Врт“ који је по речима председнице Удружења „Жене и Вино“ мр Мирјане Максимовић хит вино брода. Намера је да се на том путовању кроз Горње Подунавље презентују вина Риђичког виногорја, специфичног по песку, који  даје винима специфичну минералност и ароматику. Иако је могло да се подичи са 200 ха  под виноградима после Другог светског рата, то  виногорје сада има 80, и регистрованих 40 винарија. Виноградарство се враћа у тај крај што бројке недвосмислено сведоче. 

Зорица Милосављевић