Преводилачки центар за више од 70.000 глувих и наглувих

Више од 70.000 глувих и наглувих грађана и чланови и њихових породица моћи ће да користе јединствени сервис превођења, са и на знаковни језик, што ће им, како је поручено на скупу, омогућити самосталан живот и квалитетнију свакодневицу.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић рекла је да је у овој години за рад републичког и покрајинског савеза у 44 локалних удружења глувих и наглувих опредељено око 34 милиона динара.

Навела је да је више од 13 милиона динара уложено за преводилачки сервис и видео релеј Савезу глувих и наглувих у Србији, као и локалним организацијама у њеном саставу.

Према њеним речима, за преводилачки сервис Савеза глувих и наглувих Војводине одобрено је 318.000 динара, а за преводилачки сервис у покрајинским организацијама одобрено је више од четири милиона динара.

Кисић Тепавчевић је нагласила да је епидемија корона вируса отежала пружање услуга на терену, посебно за време ванредног стања, док, нагласила је, маске представљају додатну баријеру у комуникацији.

Она је истакла да се многе глуве и наглуве особе свакодневно суочавају са бројним изазовима, посебно по питању доступности информација, образовања и нормалног функционисања.

"Циљ је да наши суграђани могу да несметано комуницирају и испољавају све активности које желе", рекла је министарка о значају отварања Националног преводилачког центра.

Потпредседник Градске организације глувих Београда Михаило Гордић рекао је да је епидемија корона вируса за све било ново искуство и посебно истакао да је период изолације повећао број насиља у породици.

Како је рекао, проблем се јавио и при контактирању полиције, Хитне помоћи и других организација за време ванредног стања, али, указује, преводилачки центар омогућиће знатно лакшу комуникацију.

Заштитне маске Гордић је представио као још један проблем за глуве и наглуве, због чега су се, каже, заједно са Савезом глувих и наглувих Србије и Градском организацијом глувих Београда, обратили Кризном штабу.

Појаснио је да је дозвољено да глува особа, када је са тумачем или када комуницира самостално са неким другим, скине маску, али је истакао да је видео позив решење за такву ситуацију.

Такав видео позив омогућен је кроз Национални преводилачки центар, додао је Гордић.

Београдска секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић рекла је да ће глува и наглува особа моћи да контактира преводилачки центар, где ће путем слике комуницирати са другом особом.

"Тумач за српски знаковни језик ће све време преводити и помагати у комуникацији. То је значајно ако глуве и наглуве особе иду код лекара или у њиховом сналажењу у свакодневном животу", прецизирала је Станисављевић.

Она каже да је Секретаријат за социјалну заштиту у протеклих седам година издвојио више од 30 милиона динара за подршку глувим и наглувим особама.

У Београду је више од 5.000 глувих и наглувих, рекла је она и додала да је важна свакодневна комуникација са Градском организацијом глувих и Савезом глувих и наглувих Србије.

"Кроз стратегију за унапређење положаја особа са инвалидитетом, чији ће саставни део бити стратегија приступачности, биће предвиђене нове могућности комуникације када су у питању глуве и наглуве особе", рекла је Станисављевић.

Додала је да Град Београд финансира рад тумача, који, каже, постоје у скоро свим градским општинама.

За спровођење преводилачког центра неопходан је интернет, а Станисављевић истиче да је због тога значајно да постоји подршка локалних самоуправа.

"Пошто ће овај сервис из Београда покривати целу Србију, важно је да се и друге локалне самоуправе укључе у то како би он могао да има ефекте кроз одређене програме подршке", навела је Станисављевић.

У Србији тренутно постоји 41 организација у којој постоје преводилачки сервиси који пружају услуге свим глувим и наглувим особама.

Отварање Националног преводилачког центра омогућено је захваљујући Градској организацији глувих Београда, Савезу глувих и наглувих Србије и Удружењу младих глувих Србије.

Његово отварање остварено је и уз помоћ Српског филантропског форума и компаније Јапан Тобако Интернатионал (ЈТИ) која је донирала 16,2 милиона динара.

Директор копроративних послова и комуникација те компаније Горан Пекез поручио је да се улагањем у Национални преводилачки центар наставља сарадња са Српским филантропским форумом, усмерен на угрожене категорије друштва.

"Надамо се да ће функционисање овог центра омогућити комуникацију и свакодневни нормалан живот глувих и наглувих", рекао је Пекез.

Извршни директор Српског филантропског форума Веран Матић рекао је да је једна од идеја у prеthodnom периоду била да сваки базен у Србији буде приступачан за особе са инвалидитетом.

Матић је навео да су прикупљена средства за такав базен у Шапцу, али да је епидемија успорила процес.

"Тада смо реаговали убрзано на потребе у здравственом центру и мислим да је тада прикупљено око милион евра", рекао је Матић и додао да је улагање у Национални преводилачки центар било врло важно за Српски филантропски форум.

Амбасадор Јапана Такахико Кацумата рекао је да је један од приоритета јапанске политике пружање помоћи која директно користи рањивим групама друштва, посебно у области здравствене заштите и образовања.

"Амбасада Јапана сарађује са бројним локалним органима власти и невладиним организацијама. Наставићемо да подржавамо такве активности у Србији, за угрожене групе", рекао је Кацумата.

Сваке године последња недеља септембра, у свету се обележава као Међународна недеља глувих, а Генерална скупштина УН прогласила је 23. септембар за Међународни дан знаковних језика.