Преминуо песник Добрица Ерић

Добрица Ерић рођен је у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Родитељи - шумадијски сељаци Милош и Радмила. 



Завршио четири разреда основне сколе у Враћевшници и опробао срећу - како сам каже - у многим занатима... 



Својим богатим стваралаштвом на својеврстан начин обележава живљење на шумадијском и српском простору. Он је песник, прозни и драмски писац, лирски здравичар Груже, сликар природе, села, детињства и љубави, писац песама за децу. 



Незаобилазан је у антологијама и уџбеницима. Пише поезију и прозу, песме за децу, сарађује у бројним листовима и часописима и често говори своје песме у разним пиликама. 



Прву збирку песама објавио 1959. године а до данас више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница... 



Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. 



Добитник је низа значајних награда и признања: Младо покољење, Горанов венац, Награда Змајевих дечјих игара, Невен, Вукова Награда.

Добрица Ерић је знаменита фигура српске поезије и у добу Десанке Максимовић, Васка Попе, Стевана Раичковића и Бране Петровића имао је свој оригинални лик и реч, препознатљиву и снажну да се није морао потписивати, наведено је у саопштењу Српске књижевне задруге која је објавила низ Ерићевих књига, а 2017. "Изабране песме" у плавој едицији "Коло".



Добрица Ерић је преминуо данас у Београду у 83. години живота, после дуже болести и изостајања из јавног и књижевног живота.



Био је један од најпопуларнијих песника за децу и одрасле у другој половини 20. и почетком 21. века. 



Започео је песнички пут раном збирком "Свет у сунцокрету", издање Матице српске 1959. године. 



Рођен у Доњој Црнући, у Горњој Гружи, постао је песник земље - Шумадије, Србије и свих српских земаља и крајева.



Добрица Ерић је био природни изданак српске поезије, рођен у окриљу усменог песништва, богомдани дар, чаробњак песничке речи и лирске музике, истичу из СКЗ-а.



Стартовао је као најуспешнији представник покрета "Српски песници на селу" чији су покровитељи и промотери били учени интелектуалци др Драгиша Витошевић и проф. др Владета Кошутић. 



Са Витошевићем је саставио цветник српских песника са села "Орфеј међу шљивама", али је ускоро надрастао и својим даром превазишао цео покрет и постао покрет сам по себи - бројним књигама, наступима, укупним песничким животом.



За више од пола века певања, написао је и објавио стотинак књига - поезије, прозе, за децу и одрасле: "Виноградар", "Стари сељачки календар", "Стражар на сунцу", "Сербиа које има", "Буклија", "Песма о ратару", "Стари српски календар", "Вечни кратковечници", "Срицање Жене", "Падање звезда", "Три сонетна венца", "Косач пева под крошњама", "Кућа за мога брата", "Рождество Ратарево", "Крунисање" у библиотеци "Реч и мисао", "Бунар за пријатеље", "Плачи, вољена земљо", "Трава је увек млада", "Разапета Земља", "Ружа ветрова", "Бројанице из Грачанице".



Његове књиге за децу имале су велику популараност и многа издања.



С великим бројем песама ушао је у "Антологију српске поезије за децу" Душана Радовића, с којим је уређивао часопис "Полетарац". 



У српској поезији за децу оставио је неизбрисив траг и оригиналан опус, између осталог: "Вашар у Тополи", Славуј и сунце" "Огрлица од грлица", "Лето у Калипољу", "Фрула златокрила", "Од ратара до златара", "Добрица чобанска торбица", "Торба са пет спратова", "Песме о свицима", "Долина сунцокрета" и друге.



Дела Добрице Ерића објављена су у 20 књига - 10 за децу, 10 за одрасле.



"На почетку ратова крајем 20. века Добрица Ерић је прешао Дрину и песмом храбрио и разонодио свој народ. Племенитост, лепота и раскош његовог песништва прибавили су му озбиљан углед - читаоци и поштоваоци овенчали су га непролазним песничким венцем", истакнуто је у саопштењу СКЗ-а.



Српска књижевна задруга сматра га једним од највећих песника овог доба који је у овој старој установи довршио свој животни-књижевни пут.