Повезивање младих и културна самоспознаја су будућност Србије

“Највиталнија теме у српском друштву је одлазак младих, али не можемо се бавити том темом ако немамо самоспознају и саморазумевање како бисмо јасно схватили зашто се дешавају ови процеси”, истакао је Дебељаковић за Танјуг, на трибини поводом почетка пројекта “Корени и перспективе”.



Овај пројекат ће се у наредне две години бавити темама од виталног значаја за српско друштво, а основни циљ је саморазумевање и самоспознаја и нове идеје младих како виде Србију у наредним деценијама.



“Самоспознаја је кључ, да бисмо имали перспективу морамо разумети себе, а у оквиру пројекта бавићемо се историјом, културом и иновацијама у свету, и на тој основи да видимо где смо ми када се упоредимо са другим државама”, објашњава Дебељаковић.



Како каже, један од циљева пројекта је и да анализирамо шта би требало поправити у нашем друштву.



Учесник у дебате, новинар и професор Зоран Chirjaković, сматра да Србија треба да развија традиционалне институције, а да друштво промени свест.



“Овде ниједна институција више у свом имену нема придев српски, осим Српска православна црква и Српска академија наука и уметности, наш проблем је јако дубок и он је изнад оквира институција”, наводи Chirjaković за Танјуг.



Он истиче да се морају променити обрасци понашања, саморазумевања и начина функционисања институција.



“Ми имамо велики тег око врата, а то је да је та самоспознаја, нарочито између политичких и интелектуалних елита, са негативним предзнаком”, казао је он и додаје да ти људи заправо уопште добро не познају нити Србију, нити Запад.



Каже да је данашње друштво, не само српско, под утицајем модернизацијских процеса и то доводи до различитих шокова, па се друштва окрећу традицији и коренима, а то се у доминантном политичком дискурсу сматра ретроградним и лошим процесом.



“Посебно је важно дати легитимитет нашој традицији, традиционалним институцијама и свему ономе што може обичним грађанима, првенствено онима који су у фокусу мог интересовања, а то су сиромашни, пружити неку врсту ослонца како би издржали ово насиље транзиције и модернизације“, истиче Chirjaković.



Говорник Милош Ковић са Филозофског факултета сматра да се српско друштво и цео свет данас суочавају са феноменом постављање западне културе као универзалне људске културе, што оцењује није ново, али је данас наглашено и опасно.



„Католичко-протестанска и западна-европска универзална људска култура сматра да би њена мерила требало да се примењују у целом свету и да би ти обрасци требало свуда да важе“, истиче Ковић и додаје да један део света узима себи за право да наступа са универзалистичким амбицијама.



А они који се супроставе томе, каже Ковић, посматрају се као да нису у реду, и да треба да буду изоловани и бомбардовани.



„Такво је наше историјско искуство последњих 30 година“, наглашава он и додаје да то није заступао Монтескје у свом делу „О духу закона“.



Ковић сматра да свака култура има своја предања, своје законе, политички систем који је такође аутентичан и који јој највише одговара.



„Данас националне културе траже начин како да опстану, велике културе то могу себе да омогуче мирољубиво или другим средствима, док мање културе морају да траже другачије начине опстанка“, објашњава Ковић.



Према његовим речима, ми имамо нашу традиционалну културу и виталност која траје 800 година кроз аутокефалност СПЦ.



„Наша цркве може да буде коректив савременом хедонизму, материјализму, и треба да тежимо да одржавамо званични културни образац какав имају Холандија, Француска, Велика Британија, а то су код нас Светосавски и Косовски образац“, објашњава он.



Закључује да српски културни образац треба да има јасно дефинисано језгро, које неће бити ексклузивно, и које ће омогучити свима да се прикључе.



„Образац мора да се заснива на нашем историјском искуство, да сагледамо себе својим очима, а тек након тога ће доћи до ресуверенизације наше културе и наше државе“, додао је Ковић.



"Корени и перспективе" су пројекат Центра за међународне односе и културну сарадњу подржан од Факултета за дипломатију и безбедност, Центра за регионалну студентску сарадњу са Правног факултета у Београду и Организације српских студената у иностранству