ПОТРЕСНА АЛИ ДИВНА ПРИЧА О ЉУБАВИ И ЖРТВИ Миодраг годинама сам брине о својој непокретној жени Славици НА СВЕЖ ВАЗДУХ ЈЕ НОСИ НА РУКАМА
Да љубав и те како може бити безусловна и да не познаје никакву жртву, на најбољи и најлепши начин показује брачни пар Булатовић из Подгорице.
Славица (71) је пре шест година доживела мождани удар и остала инвалид везана за колица. Свих ових месеци и година највећа подршка и ослонац јој је супруг Миодраг (71) коме ништа није тешко да учини за своју вољену. Иако имају децу која им помажу колико могу, ипак је он тај који је сву бригу око болесне супруге преузео на своја леђа и то са осмехом на лицу. Муж херој какав се ретко среће - тако би се можда и најлакше могао описати овај Црногорац.
- Све он ради око мене. Ја скоро ништа не могу сама. Облачи ме, спрема да једем, храни, води рачуна да све таблете пијем на време. Он је моја највећа снага, много је добар за мене. Уз њега некако лакше подносим све ово што ми се догодило, а није лако искрено. Али, ето човек мора да се навикне на све, каже за РИНУ са сузама у очима Славица.
Булатовићи су у браку педесет година и само су још један пример колико је важно добро изабрати свог животног партнера, јер кад деца оду само он вам на крају остаје.
- Мене су питали да ли сам прошао неке обуке, колико фино пазим на њу. Прво кад устане скувам јој чај и дам таблете које је потребно, водим рачуна да увек буде окупана како не би добила ране од лежања и седења. Ништа ми није тешко да урадим, она је моја душа, каже Миодраг.
По стану се Миодраг некако и сналази, али највећи проблем настаје кад Славицу жели да изведе у шетњу и на свеш ваздух. Они живе на међуспрату, између трећег и четвртог а лифт је постављен испод степеништа, стога све ово време колико је непокретна Миодраг своју жену у колицима мора да носи низ степенице. Како не може сам, онда увек изађе испред зграде како би потражио неког да му помогне.
- Увек скоро сви које питам ми изађу у сусрет и дођу са мном до испред стана како би ми помогли Славицу да снесем до лифта. Онда кад се враћамо исто тако, претешко је али водим рачуна да буде и на свежем вазудуху, да се прошета мало. Не може да буде све време у стану. Нас сви у овом крају знају, навикли су на нас у тандему да се шетамо, каже овај муж херој.
Ипак, решење за ове дивне људе постоји а то је уградња степенишног лифта који би их спасио мука, а за то је потебно око 9.000 евра које овај брачни пар од својих пензионерских примања ипак не може да издвоји.
- То би нам стварно био прави спас, осећао бих као да нам је свануло. Ништа ми око моје Славице не пада тешко да радим, осим тога што морам и њу саму да мучим и носим и молим друге људе да ми помогну. Тај степенишни лифт који смо пронашли је идеално решење које функционише лако и не би ништа пореметило осталим станарима, а нама би потпуно олкшало прилазак до лифта, рекао је Миодраг.
УПЛАТЕ ПЛАТНИМ КАРТИЦАМА: https://humanost.com/akcija/0b48a0b8-721d-4e23-8757-88cff7720f69
Жиро рачун: 520-44362-73
СМС: 44 на 14565
Девизни рачун: 520004200000308228
ИБАН: МЕ25520004200000308228
SWIFT: HBBAMEPGXXX
У акцију да помогну Булатовићима укључила су се и хуманитатне организације "Буди хуман" и "Хуманост.ме" које су отвориле рачун али и смс број на који свако ко жели може дати свој мали допринос. Већ је скупљено преко 1.000 евра, а потребно је нешто више од 9.265 евра.
- Грађани који желе да помогну то могу да учине тако што ће послати број 44 на 14565, свака порука је један еуро и идемо до те цифре од неких 9.000 евра како би се уградила рампа која ће њима омогућити да несметано уђу у лифт и изађу, да би много лакше функционисали, него што је то сад случај. За сваког корисника ми на нашим платформама отварамо профил, преко ког грађани могу да виде како тече прикупљање новца, а они могу свој допринос дати преко већ поменуте смс поруке, уплатом на рачун или платним картицама. Најбоље да посете сајт Хуманост.ме на коме ће све видети и могу одмах да донирају платним картицама, рекао је Горан Јовановић оснивач хуманитарних организација "Буди хуман" и " Humanost.me".
Овако можете помоћи Миодрагу и Славици да добију свој степенишни лифт и реше се великих мука. Ови добри и пожртвовани људу то су заслужили.
Текст и фото: РИНА