POTRESNA ALI DIVNA PRIČA O LJUBAVI I ŽRTVI Miodrag godinama sam brine o svojoj nepokretnoj ženi Slavici NA SVEŽ VAZDUH JE NOSI NA RUKAMA

Slavica (71) je pre šest godina doživela moždani udar i ostala invalid vezana za kolica. Svih ovih meseci i godina najveća podrška i oslonac joj je suprug Miodrag (71) kome ništa nije teško da učini za svoju voljenu. Iako imaju decu koja im pomažu koliko mogu, ipak je on taj koji je svu brigu oko bolesne supruge preuzeo na svoja leđa i to sa osmehom na licu. Muž heroj kakav se retko sreće - tako bi se možda i najlakše mogao opisati ovaj Crnogorac. 

- Sve on radi oko mene. Ja skoro ništa ne mogu sama. Oblači me, sprema da jedem, hrani, vodi računa da sve tablete pijem na vreme. On je moja najveća snaga, mnogo je dobar za mene. Uz njega nekako lakše podnosim sve ovo što mi se dogodilo, a nije lako iskreno. Ali, eto čovek mora da se navikne na sve, kaže za RINU sa suzama u očima Slavica. 

Bulatovići su u braku pedeset godina i samo su još jedan primer koliko je važno dobro izabrati svog životnog partnera, jer kad deca odu samo on vam na kraju ostaje. 

- Mene su pitali da li sam prošao neke obuke, koliko fino pazim na nju. Prvo kad ustane skuvam joj čaj i dam tablete koje je potrebno, vodim računa da uvek bude okupana kako ne bi dobila rane od ležanja i sedenja. Ništa mi nije teško da uradim, ona je moja duša, kaže Miodrag. 

Po stanu se Miodrag nekako i snalazi, ali najveći problem nastaje kad Slavicu želi da izvede u šetnju i na sveš vazduh. Oni žive na međuspratu, između trećeg i četvrtog a lift je postavljen ispod stepeništa, stoga sve ovo vreme koliko je nepokretna Miodrag svoju ženu u kolicima mora da nosi niz stepenice. Kako ne može sam, onda uvek izađe ispred zgrade kako bi potražio nekog da mu pomogne. 

- Uvek skoro svi koje pitam mi izađu u susret i dođu sa mnom do ispred stana kako bi mi pomogli Slavicu da snesem do lifta. Onda kad se vraćamo isto tako, preteško je ali vodim računa da bude i na svežem vazuduhu, da se prošeta malo. Ne može da bude sve vreme u stanu. Nas svi u ovom kraju znaju, navikli su na nas u tandemu da se šetamo, kaže ovaj muž heroj. 

Ipak, rešenje za ove divne ljude postoji a to je ugradnja stepenišnog lifta koji bi ih spasio muka, a za to je potebno oko 9.000 evra koje ovaj bračni par od svojih penzionerskih primanja ipak ne može da izdvoji. 

- To bi nam stvarno bio pravi spas, osećao bih kao da nam je svanulo. Ništa mi oko moje Slavice ne pada teško da radim, osim toga što moram i nju samu da mučim i nosim i molim druge ljude da mi pomognu. Taj stepenišni lift koji smo pronašli je idealno rešenje koje funkcioniše lako i ne bi ništa poremetilo ostalim stanarima, a nama bi potpuno olkšalo prilazak do lifta, rekao je Miodrag. 

UPLATE PLATNIM KARTICAMA: https://humanost.com/akcija/0b48a0b8-721d-4e23-8757-88cff7720f69 

Žiro račun: 520-44362-73 

SMS: 44 na 14565 

Devizni račun: 520004200000308228 

IBAN: ME25520004200000308228 

SWIFT: HBBAMEPGXXX

U akciju da pomognu Bulatovićima uključila su se i humanitatne organizacije "Budi human" i "Humanost.me" koje su otvorile račun ali i sms broj na koji svako ko želi može dati svoj mali doprinos. Već je skupljeno preko 1.000 evra, a potrebno je nešto više od 9.265 evra. 

- Građani koji žele da pomognu to mogu da učine tako što će poslati broj 44 na 14565, svaka poruka je jedan euro i idemo do te cifre od nekih 9.000 evra kako bi se ugradila rampa koja će njima omogućiti da nesmetano uđu u lift i izađu, da bi mnogo lakše funkcionisali, nego što je to sad slučaj. Za svakog korisnika mi na našim platformama otvaramo profil, preko kog građani mogu da vide kako teče prikupljanje novca, a oni mogu svoj doprinos dati preko već pomenute sms poruke, uplatom na račun ili platnim karticama. Najbolje da posete sajt Humanost.me na kome će sve videti i mogu odmah da doniraju platnim karticama, rekao je Goran Jovanović osnivač humanitarnih organizacija "Budi human" i " Humanost.me". 

Ovako možete pomoći Miodragu i Slavici da dobiju svoj stepenišni lift i reše se velikih muka. Ovi dobri i požrtvovani ljudu to su zaslužili.

Tekst i foto: RINA