Последице Чернобиља трају

у Чернобиљу, у данашњој Украјини, дошло до експлозије, а последице овог нуклеарног акцидента осетиле су се,  практично,  на целој северној хемисфери Земље. Последице Чернобиља ни до данас нису потпуно утврђене, а главни путеви деловања на човека испољили су се кроз спољашње озрачивање радионуклидима из ваздуха и тла и унутрашње озрачивање, као последица конзумирања конаминиране хране и воде.

Акцидент у Чернобиљу оставио је значајне последице на здравље становништва и животну средину, али и на развој нуклеарне енергетике јер се и три деценије након њега сумирају подаци о материјалној штети и ефектима зрачења. Последице експлозије реактора нуклеарне електране у Чернобиљу и данас се могу озмерити у животној средини Србије. Мерни уређаји још региструју присуство радиоактивног цезијума 137 и поуздано се зна да он потиче од чернобиљске катастрофе. Измерене вредности крећу се од 80 до 110 наносиверта по сату, али наши нуклеарни физичари тврде да оне, срећом, нису опасне по здравље становнишва.

Према извештају који су 2005. године објавили експерти из Уједињених нација, Русије, Белорисије и Украјине, од директних последица зрачења умрло је 56 особа, а међу њима је било 47 спасилаца. Укупан број преминулих, међутим, могао би да достигне и бројуку од око 4.000, колико је оболелих од последица зрачења. Након акцинета у Чернобиљу евакуисано је више од 50.000 људи.

Приликом експлозије реактора нуклеарне електране у Чернобиљу у многим евопским земљама, па и Србији, падала је киша и то је допринело да чернобиљки облак доспе на тло и ту остане. Наиме, радиоактивни материјал који је стигао из Украјине киша је спрала на наше тло, па су средине у којима је било падавина највише контаминиране. Прва мерења у Србији показала су да су зеленија места, покривена вегетацијом, била више контаминирана и радиоактивност се у њима дуже задржавала. Радиоактивност пристигла из Украјине у Србији је достигла врхунац првих дана маја 1986. године, када је присуство цезијума 137 налажено и у мокраћи и крви становника.

Нуклеарни физичар и професор Физичког факултета у Београду Јован Пузовић истиче да је нуклеарна хаварија у Чернобиљу направила непоправљиву штету околини, а последице ће се осећати још деценијама.

- После те катастрофе ниво радијације у Европи био је већи неколико стотина пута од природног нивоа фона - оценио је Пузовић.- То, срећом, није дуго трајало, а данас после 30 година, природни ниво фона је свега два-три пута већи. Ипак, никада у историји човечанства није ослобођена толика количина радиоизотопа ођедном, јер је у реактору била изузетно велика количина нуклеарног горива, много већа него у атомској бомби. 

Љ. Малешевић

Редовни подаци о дози радиоактивног зрачења

Агенција за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност Србије на свом сајту редовно објављује податке о дози радиоактивног зрачења у нашој држави. Радиокативност, по оцени стручњака ове агенције, зависи од временских прилика, па су дозе радиоактивног зрачења у наносивертима мање када је дан сув и топао, а када је киша оне су неколико пута веће.