Posledice Černobilja traju
Naveći akcident u istoriji nuklearne energije desio se pre 30 godina, 26. aprila 1986.godine. Tog dana je na četvrtoj jedinici nuklearne elektrane
u Černobilju, u današnjoj Ukrajini, došlo do eksplozije, a posledice ovog nuklearnog akcidenta osetile su se, praktično, na celoj severnoj hemisferi Zemlje. Posledice Černobilja ni do danas nisu potpuno utvrđene, a glavni putevi delovanja na čoveka ispoljili su se kroz spoljašnje ozračivanje radionuklidima iz vazduha i tla i unutrašnje ozračivanje, kao posledica konzumiranja konaminirane hrane i vode.
Akcident u Černobilju ostavio je značajne posledice na zdravlje stanovništva i životnu sredinu, ali i na razvoj nuklearne energetike jer se i tri decenije nakon njega sumiraju podaci o materijalnoj šteti i efektima zračenja. Posledice eksplozije reaktora nuklearne elektrane u Černobilju i danas se mogu ozmeriti u životnoj sredini Srbije. Merni uređaji još registruju prisustvo radioaktivnog cezijuma 137 i pouzdano se zna da on potiče od černobiljske katastrofe. Izmerene vrednosti kreću se od 80 do 110 nanosiverta po satu, ali naši nuklearni fizičari tvrde da one, srećom, nisu opasne po zdravlje stanovnišva.
Prema izveštaju koji su 2005. godine objavili eksperti iz Ujedinjenih nacija, Rusije, Belorisije i Ukrajine, od direktnih posledica zračenja umrlo je 56 osoba, a među njima je bilo 47 spasilaca. Ukupan broj preminulih, međutim, mogao bi da dostigne i brojuku od oko 4.000, koliko je obolelih od posledica zračenja. Nakon akcineta u Černobilju evakuisano je više od 50.000 ljudi.
Prilikom eksplozije reaktora nuklearne elektrane u Černobilju u mnogim evopskim zemljama, pa i Srbiji, padala je kiša i to je doprinelo da černobiljki oblak dospe na tlo i tu ostane. Naime, radioaktivni materijal koji je stigao iz Ukrajine kiša je sprala na naše tlo, pa su sredine u kojima je bilo padavina najviše kontaminirane. Prva merenja u Srbiji pokazala su da su zelenija mesta, pokrivena vegetacijom, bila više kontaminirana i radioaktivnost se u njima duže zadržavala. Radioaktivnost pristigla iz Ukrajine u Srbiji je dostigla vrhunac prvih dana maja 1986. godine, kada je prisustvo cezijuma 137 nalaženo i u mokraći i krvi stanovnika.
Nuklearni fizičar i profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Jovan Puzović ističe da je nuklearna havarija u Černobilju napravila nepopravljivu štetu okolini, a posledice će se osećati još decenijama.
- Posle te katastrofe nivo radijacije u Evropi bio je veći nekoliko stotina puta od prirodnog nivoa fona - ocenio je Puzović.- To, srećom, nije dugo trajalo, a danas posle 30 godina, prirodni nivo fona je svega dva-tri puta veći. Ipak, nikada u istoriji čovečanstva nije oslobođena tolika količina radioizotopa ođednom, jer je u reaktoru bila izuzetno velika količina nuklearnog goriva, mnogo veća nego u atomskoj bombi.
LJ. Malešević
Redovni podaci o dozi radioaktivnog zračenja
Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije na svom sajtu redovno objavljuje podatke o dozi radioaktivnog zračenja u našoj državi. Radiokativnost, po oceni stručnjaka ove agencije, zavisi od vremenskih prilika, pa su doze radioaktivnog zračenja u nanosivertima manje kada je dan suv i topao, a kada je kiša one su nekoliko puta veće.