После 58 година МиГ-21 склопио крила

Пуних 58 година наши пилоти чували су небо уз помоћ овог сјајног авиона, а у “пензију” је, традиционалним воденим славолуком, свечано испраћен у петак на аеродрому “Пуковник пилот Миленко Павловић” у Батајници. Било је у овом испраћају и неке симболике: случајно икли не, тек времешна летелица испраћена је баш датума који у некадашњој ЈНА био Дан РВ и ПВО.

У борбено јато ратног ваздухопловства МиГ-21 је слетео 1962. године. Од тада до 1986. године бивша СФРЈ је од некадашњег Совјетског Савеза купила укупно 261 авион овог типа. Прва јединица која је наоружана са 41 авионом МиГ-21 верзије Ф-13 био је 204. ловачки авијацијски пук. До краја 1964. године 204. ловачко-авијацијски пук имао је три ескадриле наоружане овим авионима. Занимљиво је да прве четири године употребе овог авиона није било двоседа, већ су се пилоти обучавали и одржавали тренажу на авионима америчке производње ТВ-2.

У оперативној употреби ЈРВ било је десет верзија МиГ-а 21. Његове базе су биле у Батајници (204. ловачко-авијацијски пук и 129. центар за обуку), подземном аеродрому Жељава код Бихаћа (117 ловачко-авијацијски пук), Слатини код Приштине (83. ловачко-авијацијски пук) и Пули (204. ловачко-бомбардерски авијацијски пук).

Војни аналитичар и уредник специјализованог ваздухопловног портала “Танго сикс” Петар Војновић указује да Војска Србије има још 31 авион МиГ-21у три верзије, али летелице нису у летном стању. Једини који је био активан је онај онај који се прошлог септембра срушио код Лознице када су погинула оба пилота. МиГ-21УМ (НЛ-16, евиденцијског броја 16185) најмлађи је МиГ-21 кога је СФРЈ набавила 1986. године и једини МиГ 21 који је био активан у Војсци Србије. Авион је ремонтован 2016. године у Ваздухопловном заводу „Мома Станојловић” и било је планирано да у употреби остане до 2026. године. После ремонта био је приземљен до 2018, а поново је почео да лети почетком маја прошле године, навео је Војновић.

МиГ-21 је пројектован и развијен у истраживачко-пројектном бироу Микојан и Гуревич. У руском жаргону је популарно називан “балалајка” (због сличности с музичким инструментом), а код многих других оловка. Само у Совјетском Савезу произведено је 10.158 примерака овог борбеног ваздухоплова. Поред тога производио се у Чехословачкој, Индији и у Кини (још око 2.000 комада).

То је авион с турбомлазним мотором, који је у целој светској ваздухопловној историји имао најмасовнију серијску производњу, у тој категорији, а у периоду после Корејског рата и у односу на све остале авионе. Он је и рекордер по дужини трајања серијске производње, у многим варијантама, од 1959. до 1985. године. Користио се у око 60 држава, а у некима је још увек у оперативној употреби.

МиГ-21 је учествовао у више локалних сукоба од којих је свакако најзначајнији Вијетнамски рат. Захваљујући делта крилу МиГ-21 је био први совјетски авион који је могао да истовремено обавља и улогу ловца и улогу пресретача. МиГ-21 је лаки ловац који постиже брзину, адекватну два маха, иако са релативно слабим турбомлазним мотором, а по карактеристикама се може упоредити са америчким Ф-104 “Старфајтером” (Ф-104 “Starfightеr”) и француским Миражом ИИИ.

Такође, интензивно је коришћен на Блиском истоку. Учествовао је и на почетку сукоба у Авганистану, али је веома брзо замењен с новијим авионима треће МиГ-23 и МиГ-27.

Милан Бозокин