Попис становништва од 1. октобра, сада учествују и Албанци

За разлику од оног из 2011. године, Албанци из Прешева, Медвеђе и Бујановца, овај попис неће бојкотовати, потврђено је Танјугу од њихових политичких представника.



Директор Завода за статистику Миладин Ковачевић рекао је за Танјуг да ће пописивачи у суботу у осам сати ујутру кренути са радом на терену, додајући да ће предпописне радње као што је прикупљање података о новим кућним бројевима почети већ сутра (у среду).



Пописивачи ће кућне бројеве уносити у апликације које се налазе на њиховим лаптоповима, рекао је Ковачевић и додао да ће на терену бити око 17.000 људи.



Према његовим речима, од 69 питања на три грађани не морају да дају одговор, а то су вероисповест, матерњи језик и националност, а основна питања су обавезујућа.



Попис је иначе законска обавеза. Није циљ да се примењују санкције које јесу прописане. Пописивачи ће настојати да по сваку цену искомуницирају са домаћинством, ако не успеју током једног дана да ураде попис, остављаће поруке, покушаће другог дана, трећег... На крају ће оставити поруку да особа која се тражи сама каже када јој је згодно да пописивач дође. Ако ни то не помогне, онда ће се примењивати санкције, објаснио је Ковачевић.



Када је реч о висини казне, она је од 20.000 до 50.000 динара.



Пописивачи су дужни да се представе, да понуде своју идентификацију коју грађани могу и да запишу, рекао је он.



Први резултати пописа се, према његовим речима, могу очекивати врло брзо, већ крајем новембра, јер се сада све ради помоћу апликација које су на компјутерима пописивача.



Ковачевић подсећа да је попис становништва међународна обавеза коју су прописале Уједињене нације и да се то спроводи деценијама.



Грађани знају од каквог је значаја попис становништва. То је једна инфраструктурна информација која служи и као подлога за друга истраживања и прављења одговарајућих евиденција и политика, подсетио је Ковачевић и подвукао да су индивудални подаци заштићени законима и да грађани не морају да брину.



На питање о учешћу Албанаца са југа Србије, Ковачевић каже да је то сада један од најзначајнијих момената, истичући да је са њиховим представницима у присуству министарке Гордане Чомић разговарао овог лета када им је објаснио шта се све чини да попис буде најкоректнији, те да ће обухватити и оне који нису у земљи.



Уредно су формиране комисије у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи, регрутовани су пописивачи, неће бити никаквих проблема, спремни смо да изађемо у сусрет и да помогнемо све што треба, рекао је Ковачевић.



Један од тамошњих политичких представника Шаип Камбери потврдио је за Танјуг да ће Алабанци сада учествовати у попису становништва.



Пресудно је било да имамо адекватан број пописивача и могућност да се попише дијаспора, рекао је Камбери.



Председник Матице Албанаца у Србији Демо Бериша оценио је за Танјуг да је то изузетно добра одлука, јер, како каже, да би Албанци користили права, од основних као што је право на документа, па до признавања диплома, запошљавања и друга која су им загарантована, морају се прво идентификовати.



Позитиван пример како се користе права је национална заједница Мађара, рекао је Бериша.



Он тврди да према незваничним подацима у Србији живи око 180.000 Албанаца.



На питање шта је сада пресудило да Албанци учествују у попису, Бериша каже да су у питању два аспекта, један је да су Албанци схватили да се морају идентификовати, а други је покушај да се повуче паралела од одређених партија које функционишу на простору, како кажу, Прешевске долине, између севера Косова и Прешевске долине.



Он додаје да се мора поштовати тероторија на којој се живи и да је то основно правило, те да се одатле конзумира оно што Устав и закон дозвољавају.



Самим тим тај бојкот који им је наметнут од стране политичких партија је укинуо та права на укључење у свакодневни живот, у све друштвене поре према Београду. Решавање албанског питања у Србији је са Београдом, нити је са Бриселом, нити са Вашингтоном, а добар пример је сарадње кроз Отворени Балкан са Тираном и Скољем, рекао је Бериша.