Половина Срба на интернету преко мобилног

У последња три месеца рачунар је користило 67,7 посто становника Србије, од којих 86,4 посто за рачунаром седи сваки или скоро сваки дан, а тек 1,6 посто ређе од једном месечно, каже се у публикацији „Употреба информационо комуникационих технологија у републици Србији 2017. године”, издатој поводом Дана информационо комуникационих технологија, 17. маја.

Према овим подацијма, 68 посто домаћинстава има интернет прикључак, а 61,9 њих користи широкопојасни интернет. Мобилни 3Г интернет користи 53,6 посто људи у Србији, АДСЛ везу 48,7 посто, кабловски интернет 42,8 посто, а ГПРС 16 посто становника.

Људи у Србији за компјутер и паметне телефоне и таблете највише седају како би прочитали вести. Тако новине и часописе на интернету чита 75,6 посто становника Србије, а њих 75,5 посто интернет користи и да би добио информације о роби или услугама. На друштвеним мрежама је 67,8 посто грађана Србије, а телефонирање преко Вајбера, Ватсапа или Скајпа користи 65,1 посто људи. Комуникацију електронском поштом обавља 55,7 посто грађана, разне садржаје дели и поставља њих 44,6 посто , више од трећине Срба интернет користи за преглед и чекирање услуга за путовање и смештај (34,9 посто), док 25,1 посто људи у Србији интернет користи за продају робе или услуга. Интернет банкарство још увек каска за осталим садржајима, те преглед текућег рачуна, плаћање обавеза и пренос новца преко нета користи тек сваки пети грађанин (22,8 посто).

Ситуација је много боља када су у питању предузећа. Према подацима Републичког завода за статистику, нема предузећа које не користи рачунар у пословању. Оно што јесте проблем је чињеница да су предузећа још увек спора у развијању начина на који могу да користе интернет сервисе. Тако је тек 35,7 посто предузећа на друштвеним мрежама, њих 14,6 посто управља мултимедијалним сајтовима, само 9,5 посто предузећа има свој блог, а Википедију користи тек 6,8 посто привредника.

Према подацима из 2017, 68,1 посто домаћинстава у Републици Србији поседује рачунар, што чини повећање од 2,3 процената у односу на 2016, а 3,7 посто у односу на 2015. Заступљеност рачунара у домаћинствима варира у зависности од територијалне целине: у Београду износи 77,8 посто, у Војводини 66,2 процената, а у централној Србији 65,3 посто. Највећи број домаћинстава поседује један рачунар (52,0 посто), док два рачунара поседује 45 посто домаћинстава. Јаз између села и града значајно се смањио: компјутер у градској средини има 73,5 посто људи, док у сеоској рачунар поседује њих 60,7 посто. За годину дана, стопа раста заступљености рачунара градским деловима Србије стопа раста је свега 0,2 посто, док тај раст у осталим деловима Србије, у односу на 2016, износи 6,7 посто.

Интернет прикључак има 99,7 посто фирми у Србији, њих 98,6 посто поседује широкопојасни интерне, а највећи број фирми одлучио се за нет средње јачнине: њих 42,4 посто има нет брзине даунлода између 10 и 29Мб/с, 29,1 посто има нешто јачи интернет, (30-99Мб/с даунлод), 22 посто фирми поседује слабу интернет везу, која се реће између 2 и 9Мб/с, а 1,2 псото фирми има нет слабији и од тих 2 Мб/с. Нажалост, само 5,3 посто фирми има супербрзи интернет, јачин веће од 100Мб/с. Када се зна да је недавно највећем броју корисника кабловских пакета јачина нета повећана на 100Мб/с, јасно је колико је ово неулагање у технологију која омогућава бољу видљивост и руковање веб страницом једног предузећа, веома лоше решење.

Сопствену веб страницу има 80,4 посто предузећа, што још увек није довољно добро. Од услуга које пружају преко веб сајта, најзаступљенији је опис робе или услуга и качење ценовника. То ради чак 93 посто предузећа. Сајт са садржајем прилагођеним њиховим потребама има 85,6 посто предузећа. Њих 73,4 посто активно је у упознавању и осмишљавању производа, а мање од половине рекламира се или циљну групу тражи на друштвеним мрежама (43,8 посто). Могућност онлајн наручивања и плаћања, што је опција која је у огромној експанзији у свету и фирми може да драматично повећа циљну групу, користи тек 18,7 посто предузећа, а само 10,4 посто сајтова фирми у стању је да прати poruybinе. Још је тужнија чињеница да само 23,8 посто фирми које продају робу или услуге прима poruybinе преко веб сајта, што није ни чудо, с обзиром на просечне брзине интернета за које су власници предузећа спремни да издвоје новац. Комерцијалне клауд сервисе користи само 9,3 посто предузећа у Србији.

Ивана Вујанов