Polovina Srba na internetu preko mobilnog

U poslednja tri meseca računar je koristilo 67,7 posto stanovnika Srbije, od kojih 86,4 posto za računarom sedi svaki ili skoro svaki dan, a tek 1,6 posto ređe od jednom mesečno, kaže se u publikaciji „Upotreba informaciono komunikacionih tehnologija u republici Srbiji 2017. godine”, izdatoj povodom Dana informaciono komunikacionih tehnologija, 17. maja.

Prema ovim podacijma, 68 posto domaćinstava ima internet priključak, a 61,9 njih koristi širokopojasni internet. Mobilni 3G internet koristi 53,6 posto ljudi u Srbiji, ADSL vezu 48,7 posto, kablovski internet 42,8 posto, a GPRS 16 posto stanovnika.

Ljudi u Srbiji za kompjuter i pametne telefone i tablete najviše sedaju kako bi pročitali vesti. Tako novine i časopise na internetu čita 75,6 posto stanovnika Srbije, a njih 75,5 posto internet koristi i da bi dobio informacije o robi ili uslugama. Na društvenim mrežama je 67,8 posto građana Srbije, a telefoniranje preko Vajbera, Vatsapa ili Skajpa koristi 65,1 posto ljudi. Komunikaciju elektronskom poštom obavlja 55,7 posto građana, razne sadržaje deli i postavlja njih 44,6 posto , više od trećine Srba internet koristi za pregled i čekiranje usluga za putovanje i smeštaj (34,9 posto), dok 25,1 posto ljudi u Srbiji internet koristi za prodaju robe ili usluga. Internet bankarstvo još uvek kaska za ostalim sadržajima, te pregled tekućeg računa, plaćanje obaveza i prenos novca preko neta koristi tek svaki peti građanin (22,8 posto).

Situacija je mnogo bolja kada su u pitanju preduzeća. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, nema preduzeća koje ne koristi računar u poslovanju. Ono što jeste problem je činjenica da su preduzeća još uvek spora u razvijanju načina na koji mogu da koriste internet servise. Tako je tek 35,7 posto preduzeća na društvenim mrežama, njih 14,6 posto upravlja multimedijalnim sajtovima, samo 9,5 posto preduzeća ima svoj blog, a Vikipediju koristi tek 6,8 posto privrednika.

Prema podacima iz 2017, 68,1 posto domaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar, što čini povećanje od 2,3 procenata u odnosu na 2016, a 3,7 posto u odnosu na 2015. Zastupljenost računara u domaćinstvima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu iznosi 77,8 posto, u Vojvodini 66,2 procenata, a u centralnoj Srbiji 65,3 posto. Najveći broj domaćinstava poseduje jedan računar (52,0 posto), dok dva računara poseduje 45 posto domaćinstava. Jaz između sela i grada značajno se smanjio: kompjuter u gradskoj sredini ima 73,5 posto ljudi, dok u seoskoj računar poseduje njih 60,7 posto. Za godinu dana, stopa rasta zastupljenosti računara gradskim delovima Srbije stopa rasta je svega 0,2 posto, dok taj rast u ostalim delovima Srbije, u odnosu na 2016, iznosi 6,7 posto.

Internet priključak ima 99,7 posto firmi u Srbiji, njih 98,6 posto poseduje širokopojasni interne, a najveći broj firmi odlučio se za net srednje jačnine: njih 42,4 posto ima net brzine daunloda između 10 i 29Mb/s, 29,1 posto ima nešto jači internet, (30-99Mb/s daunlod), 22 posto firmi poseduje slabu internet vezu, koja se reće između 2 i 9Mb/s, a 1,2 psoto firmi ima net slabiji i od tih 2 Mb/s. Nažalost, samo 5,3 posto firmi ima superbrzi internet, jačin veće od 100Mb/s. Kada se zna da je nedavno najvećem broju korisnika kablovskih paketa jačina neta povećana na 100Mb/s, jasno je koliko je ovo neulaganje u tehnologiju koja omogućava bolju vidljivost i rukovanje veb stranicom jednog preduzeća, veoma loše rešenje.

Sopstvenu veb stranicu ima 80,4 posto preduzeća, što još uvek nije dovoljno dobro. Od usluga koje pružaju preko veb sajta, najzastupljeniji je opis robe ili usluga i kačenje cenovnika. To radi čak 93 posto preduzeća. Sajt sa sadržajem prilagođenim njihovim potrebama ima 85,6 posto preduzeća. Njih 73,4 posto aktivno je u upoznavanju i osmišljavanju proizvoda, a manje od polovine reklamira se ili ciljnu grupu traži na društvenim mrežama (43,8 posto). Mogućnost onlajn naručivanja i plaćanja, što je opcija koja je u ogromnoj ekspanziji u svetu i firmi može da dramatično poveća ciljnu grupu, koristi tek 18,7 posto preduzeća, a samo 10,4 posto sajtova firmi u stanju je da prati poruybine. Još je tužnija činjenica da samo 23,8 posto firmi koje prodaju robu ili usluge prima poruybine preko veb sajta, što nije ni čudo, s obzirom na prosečne brzine interneta za koje su vlasnici preduzeća spremni da izdvoje novac. Komercijalne klaud servise koristi samo 9,3 posto preduzeća u Srbiji.

Ivana Vujanov