Покрајински секретар Жолт Сакалаш о комбинованим одељењима
Више десетина осмолетки на територији Војводине могло је на прсте избројати овогодишње мале матуранте, потврђују подаци са сајта Моја средња школа.
Примера ради, школе у Банатском Деспотовцу и Боки завршила су само три осмака. Свилојево је ишколовало четири, док је из Дорослова, Томашевца, Бачког Брега, Куштиља и Грабоваца изашло по пет. Приче о потенцијалном гашењу установа за основно образовање услед беле куге, која је посебно уочљива у малим срединама, поново је покренуло стручно упутство Министарства просвете, науке и технолошког развоја, донето у децембру 2021, којим је створен законодавни оквир за формирање комбинованих одељења од петог до осмог разреда. Док ресорно министарство такав модел наставе види као подстицајан, будући да омогућава социјализацију и тимски рад, просветни синдикати сматрају како би се рационализацијом уштедело минимално, и то науштрб квалитета образовања.
Рок за утврђивање броја ученика у одељењима од другог до осмог разреда био је 8. август, док је за прваке то почетак школске године, каже покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Жолт Сакалаш, напомињући како Секретаријату није стигао ниједан захтев од директора школа с територије АП Војводине за формирање комбинованих одељења у вишим разредима основних школа за 2022/2023. годину.
– О евентуалним захтевима за формирање комбинованих одељења за ученике виших разреда основних школа одлучује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, док ћемо ми као ресорни покрајински секретаријат подржати национално решење које је у интересу ученика, наставника и комплетног образовног система – додаје Сакалаш.
Према Стручном упутству, уколико је у већ формираним одељењима другог, трећег, шестог и седмог разреда дошло до смањења броја ученика, школа спроводи поновно формирање одељења у тим разредима за школску 2022/2023. годину, водећи рачуна о равномерној расподели ђака, подсећа саговорник.
– Формирање нових одељења у четвртом и осмом разреду се не препоручује из педагошких разлога. Поред тога, образовно-васпитни рад од првог до четвртог, као и од петог до осмог разреда, може да се организује и у комбинованом одељењу. У том случају, комбиновано одељење састављено од ученика два разреда може да има до 15 ученика, а одељење од три или четири разреда до десет ученика. Примену овог стручног упутства контролишу надлежна школска управа и саветник за финансијско-материјалне послове – објашњава.
– Током prеthodnih година, на територији АП Војводине угашене су две основне школе: „21. октобар” у Сомбору (2014/2015) и „Милош Црњански” у Суботици (2018/2019). Ученици ових школа наставили су образовање у суседним школама које се налазе у њиховој непосредној близини. Током година, гасила су се и мала одељења у слабо насељеним местима, као што су: Стеријино Село (општина Ада), Долине (општина Кањижа), Банатски Соколац (општина Пландиште), Врбица (општина Чока) – подсећа покрајински секретар.
Према његовим речима, у оквиру надлежности Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице јесте да прати образовање на језицима националних мањина – националних заједница и да, уз мишљење националних савета националних мањина, доноси решења о давању сагласности за отварање одељења првог разреда за мање од 15 ученика који стичу основно образовање на свом матерњем језику – мађарском, словачком, румунском, русинском и хрватском.
– Акт о мрежи јавних основних школа доносе јединице локалних самоуправа, на основу Уредбе о критеријумима за доношење акта о мрежи јавних предшколских установа и акта о мрежи јавних основних школа, а на њих сагласност даје Покрајинска влада, уз учешће националних савета националних мањина, чији се језик негује и користи у образовно-васпитним установама на територији јединице локалне самоуправе. Поменута уредба подразумева прецизно планирање мреже, имајући у виду податке о броју становника, броју и узрасту деце, специфичностима и величини терена, величини насеља, међусобној удаљености насеља и њиховој саобраћајној повезаности, а једнако су важни економски и културни развој локалне самоуправе, те специфичности локалне традиције – објашњава.
На основу досадашњих расположивих информација из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, за школску 2022/2023. годину није планирана оптимизација мрежа јавних основних школа, напомиње Сакалаш. Ова тема је, подсећамо, била покренута и 2019. године, када је оповргнута тврдња да се било која школа затвара, уз објашњење да су неке матичне установе само промениле правни статус, нашавши се на листи издвојених одељења.
С. Милачић