Pokrajinski sekretar Žolt Sakalaš o kombinovanim odeljenjima

Primera radi, škole u Banatskom Despotovcu i Boki završila su samo tri osmaka. Svilojevo je iškolovalo četiri, dok je iz Doroslova, Tomaševca, Bačkog Brega, Kuštilja i Grabovaca izašlo po pet. Priče o potencijalnom gašenju ustanova za osnovno obrazovanje usled bele kuge, koja je posebno uočljiva u malim sredinama, ponovo je pokrenulo stručno uputstvo Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, doneto u decembru 2021, kojim je stvoren zakonodavni okvir za formiranje kombinovanih odeljenja od petog do osmog razreda. Dok resorno ministarstvo takav model nastave vidi kao podsticajan, budući da omogućava socijalizaciju i timski rad, prosvetni sindikati smatraju kako bi se racionalizacijom uštedelo minimalno, i to nauštrb kvaliteta obrazovanja. 

Rok za utvrđivanje broja učenika u odeljenjima od drugog do osmog razreda bio je 8. avgust, dok je za prvake to početak školske godine, kaže pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Žolt Sakalaš, napominjući kako Sekretarijatu nije stigao nijedan zahtev od direktora škola s teritorije AP Vojvodine za formiranje kombinovanih odeljenja u višim razredima osnovnih škola za 2022/2023. godinu.

– O eventualnim zahtevima za formiranje kombinovanih odeljenja za učenike viših razreda osnovnih škola odlučuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dok ćemo mi kao resorni pokrajinski sekretarijat podržati nacionalno rešenje koje je u interesu učenika, nastavnika i kompletnog obrazovnog sistema – dodaje Sakalaš.

Prema Stručnom uputstvu, ukoliko je u već formiranim odeljenjima drugog, trećeg, šestog i sedmog razreda došlo do smanjenja broja učenika, škola sprovodi ponovno formiranje odeljenja u tim razredima za školsku 2022/2023. godinu, vodeći računa o ravnomernoj raspodeli đaka, podseća sagovornik.

– Formiranje novih odeljenja u četvrtom i osmom razredu se ne preporučuje iz pedagoških razloga. Pored toga, obrazovno-vaspitni rad od prvog do četvrtog, kao i od petog do osmog razreda, može da se organizuje i u kombinovanom odeljenju. U tom slučaju, kombinovano odeljenje sastavljeno od učenika dva razreda može da ima do 15 učenika, a odeljenje od tri ili četiri razreda do deset učenika. Primenu ovog stručnog uputstva kontrolišu nadležna školska uprava i savetnik za finansijsko-materijalne poslove – objašnjava.

– Tokom prethodnih godina, na teritoriji AP Vojvodine ugašene su dve osnovne škole: „21. oktobar” u Somboru (2014/2015) i „Miloš Crnjanski” u Subotici (2018/2019). Učenici ovih škola nastavili su obrazovanje u susednim školama koje se nalaze u njihovoj neposrednoj blizini. Tokom godina, gasila su se i mala odeljenja u slabo naseljenim mestima, kao što su: Sterijino Selo (opština Ada), Doline (opština Kanjiža), Banatski Sokolac (opština Plandište), Vrbica (opština Čoka) – podseća pokrajinski sekretar.

Prema njegovim rečima, u okviru nadležnosti Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice jeste da prati obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica i da, uz mišljenje nacionalnih saveta nacionalnih manjina, donosi rešenja o davanju saglasnosti za otvaranje odeljenja prvog razreda za manje od 15 učenika koji stiču osnovno obrazovanje na svom maternjem jeziku – mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom.

– Akt o mreži javnih osnovnih škola donose jedinice lokalnih samouprava, na osnovu Uredbe o kriterijumima za donošenje akta o mreži javnih predškolskih ustanova i akta o mreži javnih osnovnih škola, a na njih saglasnost daje Pokrajinska vlada, uz učešće nacionalnih saveta nacionalnih manjina, čiji se jezik neguje i koristi u obrazovno-vaspitnim ustanovama na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Pomenuta uredba podrazumeva precizno planiranje mreže, imajući u vidu podatke o broju stanovnika, broju i uzrastu dece, specifičnostima i veličini terena, veličini naselja, međusobnoj udaljenosti naselja i njihovoj saobraćajnoj povezanosti, a jednako su važni ekonomski i kulturni razvoj lokalne samouprave, te specifičnosti lokalne tradicije – objašnjava.

Na osnovu dosadašnjih raspoloživih informacija iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za školsku 2022/2023. godinu nije planirana optimizacija mreža javnih osnovnih škola, napominje Sakalaš. Ova tema je, podsećamo, bila pokrenuta i 2019. godine, kada je opovrgnuta tvrdnja da se bilo koja škola zatvara, uz objašnjenje da su neke matične ustanove samo promenile pravni status, našavši se na listi izdvojenih odeljenja.

S. Milačić