Покрајински омбудсман: Право на живот у ванредним ситуацијама

У раду скупа учествују припадници академске, научне и истраживачке заједнице, представници независних институција, локалних омбудсмана, центара за социјални рад, правосудних органа као и других институција и организација које се баве људским правима. Учесници Конференције су из Србије, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Румуније и Мађарске, Аустрије, Италије, Шпаније, Норвешке, Русије, Кине, Јапана и Белорусије. Конференција се одржава у сали Скупштине Града Новог Сада с почетком у 10 сати.

Који су били мотиви да се организује Конференција са овом тематиком, питали смо професора др Зорана Павловића, Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.

Живот је универзална вредност човека, неприкосновена без изузетка и у свим цивилизованим друштвима основна претпоставка за остварење свих других права. Као таква вредност, полазни је оквир за разговор на тему остварења, унапређења и заштите људских права без обзира на веру, расу, нацију, језик, пол, узраст, економско порекло, припадност некој групи или било коју другу караткеристику без дискриминације. Континуирани рад на унапређењу људских права и превентивном раду наметнуо је тему “Право на живот”, као природни след права на слободу, безбедност и приватност, права детета, од противправности до законитости, право на достојанство.

Који су циљеви рада Конференције?

Циљ рада у оваквом формату је да се кроз анализе постојећег стања дају предлози за унапређење рада институција заштитника грађана нарочито кроз мултисекторски приступ и сарадњу са другим институцијама који је данас услов без кога се не може, да би се уочили актуелни проблеми и дале препоруке и подршка - како радити још боље и сврсисходније. Један од циљева јесте да се указује и на потврђивање капацитета професионалаца ангажованих у раду с грађанима. Снажне институције као сервис грађана представљају основ за развој друштва.

Како бисте дефинисали право на живот у условима епидемије?

Тема “Право на живот” нарочито постаје актуелна у ванредним ситуацијама, као што је и пандемија изазвана вирусом ковид-19. Одговорност свих субјеката у вези остваривања овог права у јавном животу чини се да је још већа почев од носилаца јавне власти до медијског простора. Међутим, остваривање права на живот зависи и од нас самих, од нашег поштовања предвиђених процедура, препорука и мера које дају надлежни органи, јер само на тај начин они могу да имају свој смисао и реализацију основног људског права – на живот.

Да ли вакцинација против коронавируса треба да буде обавезна?

Пошао бих од свог примера, јер сам недавно примио трећу, тзв. бустер дозу вакцине у жељи да делујем превентивно и сведем могућност заражавања како себе тако и других на најмању могућу меру. То су учинили и чланови моје породице, пријатељи, колеге, сарадници. Лично бих био незадовољан да нисам имао могућност да се вакцинишем у складу с мишљењима Светске здравствене организације и домаће здравствене струке и науке. Доступност вакцине и избор врсте свима без дискриминације у нашој земљи сматрам као привилегију коју треба користити, као и бенефите које она носи. Медијски сервиси имају наглашену улогу да прате и информишу грађане тачно и ваљано. Питање обавезности вакцинације бих од нивоа законитости подигао на ниво правности. У којој ће мери здравствени систем излазити у сусрет здравственим потребама људи то, између осталог, зависи и од процента вакцинисаних грађана. Немојте заборавити да је здравље јавно добро и да свако може допринети очувању и унапређењу тог добра. Вакцинација је један од тих начина.

Која људска права не могу бити ограничена ни у условима епидемије?

У периодима природних катастрофа, јавних опасности, ратова дозвољена су одређена одступања и ограничења. Постоје, међутим, људска права која се никако не могу ограничавати. Право на живот је једно од тих права. Поред овог, постоје и друга недорагибилна права –забрана ропства и принудног рада, право на правну сигурност, право на правично суђење, право на држављанство и друга. Уставом гарантована егзистенцијална права и слободе ни у условима епидемије не могу бити никада ограничена, али овде бих издвојио уставно право на здравствену заштиту. Изградња и пуштање у рад нових болница - Град Нови Сад је добио зграду у којој функционише болница у ковид систему, а после епидемије ће наставити с радом као градска болница - опремање Домова здравља новом опремом и запошљавањем младих у њима говоре управо у прилог речима да се ради на стварању окружења у ком се може квалитетно реализовати неотуђиву људско право на здравствену заштиту. Данас оно има посебно значење, јер што већи број вакцинисаних значи и што доступнију општу здравствену заштиту свим грађанима. Право на здравствену заштиту у овом тренутку не само да није ограничено, већ је и проширено.

Без неправилности у поступцима државних органа

Да ли су вам се обраћали грађани да су им државни органи поступцима угрозили право на рад, здравствену заштиту, слободу кретања, слободу говора?

Ако говоримо о реалном времену у ком живимо, дакле у условима пандемије изазване вирусом ковид-19 број обраћања грађана који су незадовљни актима државних органа више или мање истоветан је у односу на prеthodni период, уз опаску да у оквиру наших надлежности нисмо регистровали неправилности које би требале бити посебно наглашене. Основна карактеристика рада државних органа била је поштовање начела законистости и оно о чему може бити реч јесте да се постојеће процедуре у раду усаврше, што је питање процеса и перманентног унапређења рада. Примери добре праксе показују како су различити правни субјекти радили и заједнички, у циљу побољшања на пример положаја посебно осетљивих група.

Да ли сте пратили стање људских права од почетка епидемије и који би били ваши закључци? 

Људи се очито у време које одскаче од редовног стања ствари више окрећу остваривању основних права. То није искључило њихово обраћање надлежним органима у случају захтева за реализацију неког права. Како смо сви постали по мало осетљивији од почетка пандемије и у међусобној комуникацији, брзи прелазак на такозвану нову стварност прошао је можда и безболније него се очекивало. Предности које се налазе пред нама уз коришћење нових технологија би требало да постану доступне свима, јер тек тада ћемо бити и задовољни коришћењем права која нам припадају. Нека од ограничења имала су и имају за циљ искључиво заштиту људског здравља и у функцији су фаворизовања начела – права на живот, као фундаменталног људског права. Покрајински омбудсман проширио је могућност начина обраћања покрајинском заштитнику грађана кроз праксу 24 часовног реаговања на притужбе по којима се поступа, а нарочито поступања по сопственој иницијативи када је било уочено да би се могло радити о повреди неког права, што је онда последично водило и таквим реакцијама односно одговорима надлежних покрајинских органа. Остаје оцена коју износимо и у годишњем извештају, да у случају и да се утврди неправилност она по акту којим започињемо поступак бива у току самог поступка отклоњена.

Ержебет Марјанов