Pokrajinski ombudsman: Pravo na život u vanrednim situacijama

U radu skupa učestvuju pripadnici akademske, naučne i istraživačke zajednice, predstavnici nezavisnih institucija, lokalnih ombudsmana, centara za socijalni rad, pravosudnih organa kao i drugih institucija i organizacija koje se bave ljudskim pravima. Učesnici Konferencije su iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Rumunije i Mađarske, Austrije, Italije, Španije, Norveške, Rusije, Kine, Japana i Belorusije. Konferencija se održava u sali Skupštine Grada Novog Sada s početkom u 10 sati.

Koji su bili motivi da se organizuje Konferencija sa ovom tematikom, pitali smo profesora dr Zorana Pavlovića, Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.

Život je univerzalna vrednost čoveka, neprikosnovena bez izuzetka i u svim civilizovanim društvima osnovna pretpostavka za ostvarenje svih drugih prava. Kao takva vrednost, polazni je okvir za razgovor na temu ostvarenja, unapređenja i zaštite ljudskih prava bez obzira na veru, rasu, naciju, jezik, pol, uzrast, ekonomsko poreklo, pripadnost nekoj grupi ili bilo koju drugu karatkeristiku bez diskriminacije. Kontinuirani rad na unapređenju ljudskih prava i preventivnom radu nametnuo je temu “Pravo na život”, kao prirodni sled prava na slobodu, bezbednost i privatnost, prava deteta, od protivpravnosti do zakonitosti, pravo na dostojanstvo.

Koji su ciljevi rada Konferencije?

Cilj rada u ovakvom formatu je da se kroz analize postojećeg stanja daju predlozi za unapređenje rada institucija zaštitnika građana naročito kroz multisektorski pristup i saradnju sa drugim institucijama koji je danas uslov bez koga se ne može, da bi se uočili aktuelni problemi i dale preporuke i podrška - kako raditi još bolje i svrsishodnije. Jedan od ciljeva jeste da se ukazuje i na potvrđivanje kapaciteta profesionalaca angažovanih u radu s građanima. Snažne institucije kao servis građana predstavljaju osnov za razvoj društva.

Kako biste definisali pravo na život u uslovima epidemije?

Tema “Pravo na život” naročito postaje aktuelna u vanrednim situacijama, kao što je i pandemija izazvana virusom kovid-19. Odgovornost svih subjekata u vezi ostvarivanja ovog prava u javnom životu čini se da je još veća počev od nosilaca javne vlasti do medijskog prostora. Međutim, ostvarivanje prava na život zavisi i od nas samih, od našeg poštovanja predviđenih procedura, preporuka i mera koje daju nadležni organi, jer samo na taj način oni mogu da imaju svoj smisao i realizaciju osnovnog ljudskog prava – na život.

Da li vakcinacija protiv koronavirusa treba da bude obavezna?

Pošao bih od svog primera, jer sam nedavno primio treću, tzv. buster dozu vakcine u želji da delujem preventivno i svedem mogućnost zaražavanja kako sebe tako i drugih na najmanju moguću meru. To su učinili i članovi moje porodice, prijatelji, kolege, saradnici. Lično bih bio nezadovoljan da nisam imao mogućnost da se vakcinišem u skladu s mišljenjima Svetske zdravstvene organizacije i domaće zdravstvene struke i nauke. Dostupnost vakcine i izbor vrste svima bez diskriminacije u našoj zemlji smatram kao privilegiju koju treba koristiti, kao i benefite koje ona nosi. Medijski servisi imaju naglašenu ulogu da prate i informišu građane tačno i valjano. Pitanje obaveznosti vakcinacije bih od nivoa zakonitosti podigao na nivo pravnosti. U kojoj će meri zdravstveni sistem izlaziti u susret zdravstvenim potrebama ljudi to, između ostalog, zavisi i od procenta vakcinisanih građana. Nemojte zaboraviti da je zdravlje javno dobro i da svako može doprineti očuvanju i unapređenju tog dobra. Vakcinacija je jedan od tih načina.

Koja ljudska prava ne mogu biti ograničena ni u uslovima epidemije?

U periodima prirodnih katastrofa, javnih opasnosti, ratova dozvoljena su određena odstupanja i ograničenja. Postoje, međutim, ljudska prava koja se nikako ne mogu ograničavati. Pravo na život je jedno od tih prava. Pored ovog, postoje i druga nedoragibilna prava –zabrana ropstva i prinudnog rada, pravo na pravnu sigurnost, pravo na pravično suđenje, pravo na državljanstvo i druga. Ustavom garantovana egzistencijalna prava i slobode ni u uslovima epidemije ne mogu biti nikada ograničena, ali ovde bih izdvojio ustavno pravo na zdravstvenu zaštitu. Izgradnja i puštanje u rad novih bolnica - Grad Novi Sad je dobio zgradu u kojoj funkcioniše bolnica u kovid sistemu, a posle epidemije će nastaviti s radom kao gradska bolnica - opremanje Domova zdravlja novom opremom i zapošljavanjem mladih u njima govore upravo u prilog rečima da se radi na stvaranju okruženja u kom se može kvalitetno realizovati neotuđivu ljudsko pravo na zdravstvenu zaštitu. Danas ono ima posebno značenje, jer što veći broj vakcinisanih znači i što dostupniju opštu zdravstvenu zaštitu svim građanima. Pravo na zdravstvenu zaštitu u ovom trenutku ne samo da nije ograničeno, već je i prošireno.

Bez nepravilnosti u postupcima državnih organa

Da li su vam se obraćali građani da su im državni organi postupcima ugrozili pravo na rad, zdravstvenu zaštitu, slobodu kretanja, slobodu govora?

Ako govorimo o realnom vremenu u kom živimo, dakle u uslovima pandemije izazvane virusom kovid-19 broj obraćanja građana koji su nezadovljni aktima državnih organa više ili manje istovetan je u odnosu na prethodni period, uz opasku da u okviru naših nadležnosti nismo registrovali nepravilnosti koje bi trebale biti posebno naglašene. Osnovna karakteristika rada državnih organa bila je poštovanje načela zakonistosti i ono o čemu može biti reč jeste da se postojeće procedure u radu usavrše, što je pitanje procesa i permanentnog unapređenja rada. Primeri dobre prakse pokazuju kako su različiti pravni subjekti radili i zajednički, u cilju poboljšanja na primer položaja posebno osetljivih grupa.

Da li ste pratili stanje ljudskih prava od početka epidemije i koji bi bili vaši zaključci? 

Ljudi se očito u vreme koje odskače od redovnog stanja stvari više okreću ostvarivanju osnovnih prava. To nije isključilo njihovo obraćanje nadležnim organima u slučaju zahteva za realizaciju nekog prava. Kako smo svi postali po malo osetljiviji od početka pandemije i u međusobnoj komunikaciji, brzi prelazak na takozvanu novu stvarnost prošao je možda i bezbolnije nego se očekivalo. Prednosti koje se nalaze pred nama uz korišćenje novih tehnologija bi trebalo da postanu dostupne svima, jer tek tada ćemo biti i zadovoljni korišćenjem prava koja nam pripadaju. Neka od ograničenja imala su i imaju za cilj isključivo zaštitu ljudskog zdravlja i u funkciji su favorizovanja načela – prava na život, kao fundamentalnog ljudskog prava. Pokrajinski ombudsman proširio je mogućnost načina obraćanja pokrajinskom zaštitniku građana kroz praksu 24 časovnog reagovanja na pritužbe po kojima se postupa, a naročito postupanja po sopstvenoj inicijativi kada je bilo uočeno da bi se moglo raditi o povredi nekog prava, što je onda posledično vodilo i takvim reakcijama odnosno odgovorima nadležnih pokrajinskih organa. Ostaje ocena koju iznosimo i u godišnjem izveštaju, da u slučaju i da se utvrdi nepravilnost ona po aktu kojim započinjemo postupak biva u toku samog postupka otklonjena.

Eržebet Marjanov