Почела дебата о еутаназији, истополним браковима...

Поред осталог, о оправданости увођења еутаназије, сурогат материнства, легализацији геј бракова...

Због тога је Комисија за израду Нацрта ГЗ, који је пре пет дана објављен на сајту Министарства правде, за та и друга решења која изазивају поделу у јавности и одређене дилеме код законописаца, поред свог мишљења дала и алтернативна решења. Алтернативни предлози дати су управо да би испитала спремност друштва и права да прихвати новине, док дискусија треба да покаже оправданост агрумената за или против одређених решења.

Када су у питању предлози који су највише узбуркали српску јавност, као што је право на еутаназију, оно је у Нацрту предвиђено као „право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, који се може изузетно остварити, ако се испуне прописани хумани, психо-социјални и медицински услови. Услови и поступак за остваривање права на еутаназију прописују се посебним законом“. Такође, наводи се да злоупотреба права на еутаназију, ради прибављања неосноване материјалне или друге користи, представља основ за кривичну одговорност. Нацрт као алтернативу, предвиђа потпуно брисање тог члана.

Комисија такође наводи да ће се због комплексности остваривања права на еутаназију, које има, поред правних, и медицинске, психолошке и социјалне аспекте, тек после одржане јавне расправе изјаснити о алтернативном предлогу на основу аргумената стручњака из различитих области и професионалних делатности. Такође, евентуалним усвајањем основног предлога извршила би се одговарајућа промена у Кривичном законику, напомиње Комисија.

Друго питање које се чује у јавности је да ли ће ГЗ дозволити истополне бракове.

Писци Нацрта предвиђају да је “брак је законом уређена заједница живота жене и мушкарца. Брак се заснива на праву жене и мушкарца на потпуну и трајну заједницу. Брак се закључује на основу слободног пристанка будућих супружника. Супружници су равноправни у правима и обавезама”. Као алтернатива дато је да се друга реченица из овог члана брише.

Истополне заједнице биће дискутоване током јавне расправе и права и обавезе њихових чланова могу се уредити и посебним законом, сматрају писци Нацрта ГЗ.

Е. Д.

У закону понуђено 480 алтернативних решења

Како је речено у Удружењу правника Србије, на сусрету са новинарима, који су поводом ГЗ-а одржали професори Правног факултета у Београду и чланови комисије Слободан Перовић и Миодраг Орлић, Нацрт ГЗ-а има тачно 2.838 чланова, са 480 алтернативинх решења о којима ће се дискутовати током јавне расправе која је предвиђена да траје до 1. јула 2016.