Победник" спремно чека грађане
БЕОГРАД: Реконструисана скулптура "Победника" враћена је на плато Горњег града Београдске тврђаве где су јутрос обављени завршни радови за представљање тог чувеног симбола српске престонице грађанима.
Споменик, који је јуче допремљен из атељеа вајара Зорана Кузмановића из Смедерева, радници су дизалицом усправили и оградили заштитном оградом.
Чувено ремек дело Ивана Мештровића налази се у непосредној близини постамента и спремно "чека" грађане који ће моћи да га погледају данас од 10 до 16 сати.
Међу првима који су направили селфи са реконструисаним "Победником" био је заменик градоначелника Београда Горан Весић, а прилику да се фотографишу са симболом српске престонице искористила је и директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Оливера Вучковић, као и представници медија.
"Победник" ће на постамент бити враћен сутра, а предвиђено је да цела операција буде изведена од 10 до 13 сати.
На том месту налазио се од 1928. године, али је временом претрпео знатна оштећења каменог постамента и стуба, као и саме бронзане скулптуре која је имала многобројне рупе од метака и гелера, али и пукотине које су догодиле услед продора воде у скулптуру.
Повремено су чишћени графити и мењане фуге на постаменту, али рестаурација саме скулптуре није рађена никада, до 10. октобра прошле године када је демонтирана с постоља и превезена у Смедерево, на рестаурацију у атеље вајара Зорана Кузмановића.
У међувремену, завршени су и радови на статичкој санацији темеља споменика и конзерваторско-рестаураторски радови на стубу и постаменту.
Споменик "Победник" подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта.
Чине га бронзана мушка фигура са соколом у левој руци и спуштеним мачем у десној, рад вајара Ивана Мештровића, као и постамент који је конципиран у виду дорског стуба са канелурама на високој кубичној бази који је ауторско дело архитекте Петра Бајаловић.
Првобитно је било замишљено да "Победник" буде постављен на Теразијама, али су грађани то оспоравали, сматрајући да ће нага скулптура негативно утицати на морал српских девојака, па је споменик постављен на Калемегдану.
За културно добро проглашен је 1992. године.