Патријарх руски Кирил : Срби и Руси раме уз раме

„Знате, невероватан осећај обузме руског човека кад долази у Србију. Немате осећај да сте у страној земљи. Напротив, осећате се као код куће, окружени браћом. Наше земље заиста имају много тога заједничког. Пре свега, наравно, то су наша заједничка вера, заједничке духовне и моралне вредности, блиске културе и тесне историјске везе“, каже патријарх Кирил у ексклузивном интервјуу за портал Искра, а преноси Спутњик. 

Како каже, између руског и спрског народа постоје дуге и чврсте везе љубави, и што је најважније те везе се манифестују на најнепосреднији, свакодневан начин, на приватном плану, у личној, међусобној комуникацији људи.

„О Србији увек размишљам са посебним осећањима. Више пута сам долазио у посету вашој гостољубивој српској земљи, још док сам био председник Одељења за спољне црквене односе. Господ ме је удостојио да, сада већ као патријарх, два пута посетим вашу предивну земљу“, наводи он.

Сматра да православна вера, словенско порекло и историја руско-српских односа потичу од прапочетка словенске православне цивилизације. „Ако се осврнемо на историју, видећемо колико су, захваљујући божанском провиђењу, тесно испреплетене судбине наша два народа.“ Додао је да су се кроз историју наши народи држали заједно током тешких искушења.

„Русија је током Првог светског рата подржавала Србију. А када се у Русији десила револуција и власт преузели ратоборни богоборци, Србија, која се и сама мучила са последицама рата, примила је велики број избеглица из Русије и прихватила их као род рођени“, подсећа патријарх.

Он је истакао да се и Срби и Руси данас суочавају са новим озбиљним искушењима.

„Ми православни, Срби и Руси, позвани смо да као и раније станемо раме уз раме у овој борби за наш духовни идентитет, за очување православне цивилизације, бранећи Богом дати брак као заједницу мушкарца и жене, вредности људског живота од зачећа до природне смрти, не подлежући пред лажним искушењима спољашњег материјалног благостања и не заводећи се лажним идејама о људској слободи и срећи.“

Упитан да прокоментарише ситуацију на Косову, светој српској земљи каже да је оно свето место мучеништва и заветовања које ће увек чувати сећања на све који су тамо пострадали, исто као што ће камење катедрале Свете Софије вечно памтити божанске литургије које су се служиле међу њеним зидовима и да морамо увек имати на уму да Бог није у сили него у правди.