Patrijarh ruski Kiril : Srbi i Rusi rame uz rame
Patrijarh ruski Kiril izjavio je da o Srbiji uvek razmišlja sa posebnim osećanjima i da se kada dolazi u našu zemlju oseća kao da je kod kuće.
„Znate, neverovatan osećaj obuzme ruskog čoveka kad dolazi u Srbiju. Nemate osećaj da ste u stranoj zemlji. Naprotiv, osećate se kao kod kuće, okruženi braćom. Naše zemlje zaista imaju mnogo toga zajedničkog. Pre svega, naravno, to su naša zajednička vera, zajedničke duhovne i moralne vrednosti, bliske kulture i tesne istorijske veze“, kaže patrijarh Kiril u ekskluzivnom intervjuu za portal Iskra, a prenosi Sputnjik.
Kako kaže, između ruskog i sprskog naroda postoje duge i čvrste veze ljubavi, i što je najvažnije te veze se manifestuju na najneposredniji, svakodnevan način, na privatnom planu, u ličnoj, međusobnoj komunikaciji ljudi.
„O Srbiji uvek razmišljam sa posebnim osećanjima. Više puta sam dolazio u posetu vašoj gostoljubivoj srpskoj zemlji, još dok sam bio predsednik Odeljenja za spoljne crkvene odnose. Gospod me je udostojio da, sada već kao patrijarh, dva puta posetim vašu predivnu zemlju“, navodi on.
Smatra da pravoslavna vera, slovensko poreklo i istorija rusko-srpskih odnosa potiču od prapočetka slovenske pravoslavne civilizacije. „Ako se osvrnemo na istoriju, videćemo koliko su, zahvaljujući božanskom proviđenju, tesno isprepletene sudbine naša dva naroda.“ Dodao je da su se kroz istoriju naši narodi držali zajedno tokom teških iskušenja.
„Rusija je tokom Prvog svetskog rata podržavala Srbiju. A kada se u Rusiji desila revolucija i vlast preuzeli ratoborni bogoborci, Srbija, koja se i sama mučila sa posledicama rata, primila je veliki broj izbeglica iz Rusije i prihvatila ih kao rod rođeni“, podseća patrijarh.
On je istakao da se i Srbi i Rusi danas suočavaju sa novim ozbiljnim iskušenjima.
„Mi pravoslavni, Srbi i Rusi, pozvani smo da kao i ranije stanemo rame uz rame u ovoj borbi za naš duhovni identitet, za očuvanje pravoslavne civilizacije, braneći Bogom dati brak kao zajednicu muškarca i žene, vrednosti ljudskog života od začeća do prirodne smrti, ne podležući pred lažnim iskušenjima spoljašnjeg materijalnog blagostanja i ne zavodeći se lažnim idejama o ljudskoj slobodi i sreći.“
Upitan da prokomentariše situaciju na Kosovu, svetoj srpskoj zemlji kaže da je ono sveto mesto mučeništva i zavetovanja koje će uvek čuvati sećanja na sve koji su tamo postradali, isto kao što će kamenje katedrale Svete Sofije večno pamtiti božanske liturgije koje su se služile među njenim zidovima i da moramo uvek imati na umu da Bog nije u sili nego u pravdi.