Otvorena nova zgrada instituta "Biosens" u Novom Sadu

Vlada Srbije je doprinela sa još 20 miliona evra, koji su delom obezbeđeni kroz povoljan kredit Evropske investicione banke od 18 miliona evra. Ovaj iznos posvećene je razvoju istraživačke infrastrukture poput nove zgrade Instituta i najsavremenije naučne opreme. Sa specifičnim antivibracionim karakteristikama, ovo je prva zgrada ove vrste izgrađena u Srbiji koja omogućava primenu visokoosetljive opreme za razvoj senzora, mikro i nanotehnologija.

U prisustvu ministara Maje Gojković, Branka Ružića, Jelene Begović, Mihaila Jovanovića, Jelene Tanasković i Marka Blagojevića, predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora, predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića i brojnih ambasadora, premijerka Brnabić je kazala da je u pitanju dan koji pokazuje da se snovi ostvaruju i da vredi sanjati velike snove.

- Na ponos svih nas u ovoj Srbiji jeste da imamo sedište jednog evropskog centra izvrsnosti, jedinog van Evropske unije i ja se iskreno nadam, ne još zadugo van EU. I to upravo u jednoj oblasti koja je ne samo danas važna, već će za  budućnost biti još važnija, a to je digitalna poljoprivreda. To je u stvari neka sinergija između tehnologije i poljoprivrede. Nešto što je neophodno u vremenima klimatskih izazova i promena, da obezbedimo da poljoprivreda bude održiva, da daje bolje rezultate, da mi kao država, uz pomoć nauke, istraživanja i naučnih instituta, damo adekvatnu podršku našim poljporivrednicima, da mogu da nastave sa svojim poslom i da mogu da budu konkurentni u budućnosti – poručila je Brnabić tom prilikom.

Po njenim rečima, 2017. godine, kada je govorila o digitalnoj poljporivredi, mnogi su se smejali toj ideji.

- Da danas nemamo Institut BioSens, da sutra ne možemo da se oslonimo na njihovo znanje i istraživanja, naša poljoprivreda, koliko god kvalitetnu zemlju imali, a imamo je, ne bi mogla da bude konkurentna. I pitanje je koliko bi još godina uopšte mogla da bude produktivna. Posebno je važno za nauku i istraživanje i razvoj u Srbiji to što  smo pokazali da možemo da budemo centar izvrsnosti našeg evropskog kontinenta. Da mi, ovde, možemo da budemo pobednici – naglasila je Ana Brnabić.

Ona je kazala da je pre šest godina u svom prvom ekspozeu kao mandatarka Vlade pomenula BioSens, a da šest godina kasnije otvaranje nove zgrade pokazuje da vlada nije promenila kurs, da su nastavili " da veruju u naše ljude, u naše obrazovanje, naše naučne institute".

- Nastavili smo da verujemo da mi možemo da napravimo jednu novu vrednost, inovaciju koja će poslužiti ne samo nama i regionu, već čitavom svetu. Da mi možemo da budemo pobednici u naprednim tehnologijama, da se takmičimo i pobeđujemo u konkurenciji najboljih i najstručnijih. To mnogo znači pre svega generacijama koje dolaze i to je ono što utire put još jačoj i prosperitetnijoj Srbiji – ukazala je Brnabić.

Podsetila je da je od 2016. godine Vlada mnogo uložila u tehnološku trku sa svetom, u kojoj je BioSens jedan od delova te priče. Brnabić je navela da su od tada osnovani naučno-tehnološki parkovi i u Beogradu, Novom Sadu, i u Nišu i u Čačku, i da su proširene zgrade fakulteta univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

- Napravili smo najmoderniji državni data-centar u Kragujevcu, uspostavili smo Institut za razvoj veštačke inteligencije. Danas smo jedna od samo 29 zemalja koje su članice globalnog partnerstva za razvoj veštačke inteligencije. Nabavili smo superkompjuter za razvoj veštačke inteligencije, koji je besplatno dostupan svim našim naučno-tehnološkim parkovima, startapima i inovacionim kompanijama i svim naučno-istraživačkim institutima – podsetila je predsednica vlade.

Za nju, kako je istakla, to je kraj samo prve faze ulaganja, jer Pokrajinska vlada širi NTP u Novom Sadu, republička vlada to isto radi u Beogradu, u Čačku i u Nišu.

Rezultati ovih ulaganja vide se, kako je ukazala Brnabić, što je Srbija od klasične poljoprivredne zemlje u 2014. godini, došla do toga da ima najinovativniju poljoprivredu, a da zapravo savremene tehnologije vuku razvoj države i privrede.

- Naš izvoz informaciono-komunikacionih tehnologija, tokom 2022. godine, bio je vredan 2,7 milijarde evra. U prva dva meseca ove godine taj izvoz je u IKT sektoru neverovatnih  500 miliona evra, što je čak 44 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Na dobrom smo putu da ove godine imamo izvoz samo IKT sektora od četiri milijarde evra stvorene vrednosti naše pameti, znanja, kreativnosti i inovacija. To je nešto što postaje dominanta naše ekomonije – istakla je premijerka Ana Brnabić.

Evropska komesarka Marija Gabrijel poručila je da će BioSens biti svetionik izvrnosti, istraživanja i inovacija u Srbiji, regionu, Evropi i šire. Ona se zahvalila rukovodiocima Bio Sensa i proejkta Anatares profesoru Crnojeviću i dr Vesni Bengin, kao i Vladi Srbije na neprekidnoj posvećenosti projektu. Po njenim rečima, BioSnes je pokazao kako se dolazi do rezultata uz zajedničku pomoć EU fondova i nacionalnih investicija.

- Institut BioSens, kao novi centar izvrsnosti, vodiće srpski ekosistem inovacija napred i u isto vreme obezbediće primenjiva digitalna rešenja u poljoprivredi. Računamo na vas da napravite proboj u istraživanju, inovacijama i obrazovanju i da u isto vreme obezbedite bezbedno i održivo snabdevanje hranom za Evropu – istakla je Gabrijel.

Kako je navela, BioSens se kroz projekat „Antares” povezao sa drugim naučnim ustanovama u EU i uključio u transfer znanja. Gabrijel je dodala da je BioSens uspeo da zadrži mlade telente u Srbiji i da ih promoviše.

- Centar koordinira tri tekuća programa razmene zaposlenih. Narasli ste sa 50 na preko 150 zaposlenih, sa više od 50 dotkora nauka. Do sada je kroz „Antares” direktno finansirano 37 novih radnih mesta, sa još 15 pozicija koje se očekuju do kraja projekta. Značajno je ojačao naučni kapacitet Instituta, što je rezultiralo 36 novih Horizon projekata, 22 druga međunarodna projekta, devet industrijskih i 38 nacionalnih projekata, sa ukupnim prihodom od oko 20,5 miliona evra – istakla je Marija Gabrijel.

- Ovde se razvijaju tehnologije koje bi trebalo da odgovore najdubljim društvenim izazovima. Vi se zapravo vodite primerom i već ste pokazali  da su poljoprivreda i biotehnologija suštinski sektor našeg svakodnevnog života. Sa novim načinom inovacija možemo bolje da povežemo nauku sa inovacijama i obrazovanjem, a sve to kroz Centar za izvrsnost, lidersku ulogu i talenat – zaključila je evropska komesarka Marija Gabrijel.

Uz izjave zahvalnosti EU i Srbiji na podršci, direktor BioSensa dr Vladimir Crnojević istakao je da je otvaranje nove zgrade i početak upotrebe tehnologije u njoj početak nove ere u nauci Srbije. On je dodao da se radi o jednoj od tehnološki najzahtevnijih zgrada u državi koja prva u Evropi ima poseban vid sistema antivibracionog jezgra.

Po rečima premijerke Ane Brnabić, osim što podiže prosečnu platu u Srbiji, ovakav dinamičan rast IKT sektora pomaže da mladi ostanu u državi i da se ljudi iz dijaspore vraćaju u Srbiju. Tako su samo BioSens i Centar za razvoj veštačke inteligencije vratili više od 50 naših najstručnijih istraživača iz celog sveta, navela je Brnabić. Ujedno, kako je napomenula, rast IKT-a dovodi strane stručnjake u Srbiju koja time postaje bogatija zemlja sa bogatijim društvom. Tako, u BioSensu sada radi 10 stranaca iz celog sveta.

- Sledeća velika stvar za nas je svakako "Bio 4" iz oblasti veštačke inteligencije i biotehnologije. Verujem da će to biti sledeća velika stepenica za Republiku  Srbiju, potpuno nov i zamajac za budućnost i da će nam doneti rast u odnosu na koga će ovaj rast IT-a izgledati mali i skroman – zaključila je Brnabić.

Rukovodilac projekta "Antares" Vesna Bengin istakla je da nova zgrada Instituta BioSens poseduje nasavremeniju opremu za izradu mikro i nano elektronskih kola, što bi trebalo da obezbedi krupne proboje u naučnom znanju.

- Srbija je danas prepoznata kao naučna destinacija, na konkurse koje objavljujemo javljaju se vrhunski istraživači iz celog sveta. Studenti u Srbiji danas biraju smerove kako bi se lakše zaposlili u Institutu BioSens i kako bi svoje naučne karijere gradili u svojoj zemlji. To su ogromni rezultati - poručila je Bengin.

S. Krstić