ОНЛАЈН ПРОДАВАЦ ЗЛОУПОТРЕБИО ИМЕ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА Црква се оградила

Овај налог који је под именом патријарха Павла регистрован у октобру прошле године бави се продајом књига у електронском издању (већ од јуче је обустављена), и то на тему поста, Васкрса, а у понуди је чак и недељни план исхране, пише Политика.

– Преваранти, ради стицања незаконите материјалне добити, не прежу ни од злоупотребе имена блаженог спомена патријарха српског Павла. Обавеза Информативне службе СПЦ јесте да верни народ упозори да црква нема никакве везе са интернет страницом „Патријарх Павле – онлајн продавница” (patrijarhpavle.rs), нити са повезаним инстаграм налогом. Књиге и други артикли који се преко те странице продају, са становишта учења православне цркве, не само да немају никакву вредност него доносе велику духовну штету, наведено је у саопштењу.

Можда је ово најдрастичнији пример, јер је неко злоупотребио име патријарха Павла, али на нашем тржишту је све више случајева да се звучна имена користе као мамац за продају различитих производа. Почетком године се нешто слично десило директору Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” др Миловану Бојићу, када је уз помоћ вештачке интелигенције у наводном гостовању подметнут његов глас док препоручује медицински препарат за снижавање крвног притиска.

Како је тим поводом изјавио др Бојић, и раније се дешавало да неко користи његов лик не би ли рекламирао лек или производ. Он је чак подносио и пријаве и увек би се испоставило да је у питању фирма чији је власник преминуо или да се до њега не може доћи. Овог пута је искоришћен у такозваном дипфејк снимку који изгледа аутентично и тек је мали број људи у стању да направи разлику између „лажног” и „стварног” снимка. За снимак је искоришћен стварни интервју, али је глас измењен и све делује као врло уверљива реклама.

Случај да се лекари користе у лажним рекламама и текстовима који се појављују на друштвеним мрежама чест је свуда у свету. Још један лажни видео-интервју у коме је уз помоћ вештачке интелигенције направљена таква реклама код нас је онај са српском министарком здравља др Даницом Грујичић. Реч је о продаји тј. препоруци таблета које наводно лече дијабетес и крвне угрушке и на „Фејсбуку” је постављен пост у коме министарка Грујичић наводно објашњава како би требало чувати крвне судове, а онда то води на друге линкове у којима се она појављује и наводно рекламира неке пилуле. Стручњаци кажу да се у оваквим случајевима поставља питање да ли се на овај начин долази до купаца таквих производа, ако они уопште постоје, или они у ствари служе за прикупљање личних података потенцијалних купаца. Вероватно су у питању и једно и друго, али оно што би требало да потрошачи знају јесте да је реч о непоштеној пословној пракси и превари и да би сваки овакав пример требало да пријаве.

Зоран Николић и Националне организације за заштиту потрошача (НОПС) каже да је оваквих примера много и у случајевима када нису злоупотребљена звучна имена. Она се користе само да би неко пре поверовао или брже одлучио да купи неки производ, али таквих лажних реклама има много и када се у њима појављују анонимне особе које причају о „чудотворним ефектима” различитих лекова и помоћних лековитих средстава.

– То би требало пријавити одмах Тржишној инспекцији, јер су они овлашћени да реагују у оваквим ситуацијама. Они сарађују у овим случајевима са МУП-ом, тј. Одељењем за високотехнолошки криминал. Требало би да се сваки потрошач пре регистровања на овакве сајтове добро информише о томе да ли је реч о поузданој страници. Поставља се питање на који начин у Србији може да се региструје сајт, ко је одговоран за то и да ли постоје неке провере – каже Николић. У Регистру националног интернет домена Србије (РНИДС) кажу за „Политику” да свако физичко и правно лице може да региструје било који назив домена уколико он није у регистру заштићених.

– Ако неко искористи заштићен домен, онда се укључује Арбитражна комисија, која одлучује ко има право на тај домен и по ком основу – кажу за „Политику” у РНИДС-у.

Блиц/Политика