ONLAJN PRODAVAC ZLOUPOTREBIO IME PATRIJARHA PAVLA Crkva se ogradila

Ovaj nalog koji je pod imenom patrijarha Pavla registrovan u oktobru prošle godine bavi se prodajom knjiga u elektronskom izdanju (već od juče je obustavljena), i to na temu posta, Vaskrsa, a u ponudi je čak i nedeljni plan ishrane, piše Politika.

– Prevaranti, radi sticanja nezakonite materijalne dobiti, ne prežu ni od zloupotrebe imena blaženog spomena patrijarha srpskog Pavla. Obaveza Informativne službe SPC jeste da verni narod upozori da crkva nema nikakve veze sa internet stranicom „Patrijarh Pavle – onlajn prodavnica” (patrijarhpavle.rs), niti sa povezanim instagram nalogom. Knjige i drugi artikli koji se preko te stranice prodaju, sa stanovišta učenja pravoslavne crkve, ne samo da nemaju nikakvu vrednost nego donose veliku duhovnu štetu, navedeno je u saopštenju.

Možda je ovo najdrastičniji primer, jer je neko zloupotrebio ime patrijarha Pavla, ali na našem tržištu je sve više slučajeva da se zvučna imena koriste kao mamac za prodaju različitih proizvoda. Početkom godine se nešto slično desilo direktoru Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” dr Milovanu Bojiću, kada je uz pomoć veštačke inteligencije u navodnom gostovanju podmetnut njegov glas dok preporučuje medicinski preparat za snižavanje krvnog pritiska.

Kako je tim povodom izjavio dr Bojić, i ranije se dešavalo da neko koristi njegov lik ne bi li reklamirao lek ili proizvod. On je čak podnosio i prijave i uvek bi se ispostavilo da je u pitanju firma čiji je vlasnik preminuo ili da se do njega ne može doći. Ovog puta je iskorišćen u takozvanom dipfejk snimku koji izgleda autentično i tek je mali broj ljudi u stanju da napravi razliku između „lažnog” i „stvarnog” snimka. Za snimak je iskorišćen stvarni intervju, ali je glas izmenjen i sve deluje kao vrlo uverljiva reklama.

Slučaj da se lekari koriste u lažnim reklamama i tekstovima koji se pojavljuju na društvenim mrežama čest je svuda u svetu. Još jedan lažni video-intervju u kome je uz pomoć veštačke inteligencije napravljena takva reklama kod nas je onaj sa srpskom ministarkom zdravlja dr Danicom Grujičić. Reč je o prodaji tj. preporuci tableta koje navodno leče dijabetes i krvne ugruške i na „Fejsbuku” je postavljen post u kome ministarka Grujičić navodno objašnjava kako bi trebalo čuvati krvne sudove, a onda to vodi na druge linkove u kojima se ona pojavljuje i navodno reklamira neke pilule. Stručnjaci kažu da se u ovakvim slučajevima postavlja pitanje da li se na ovaj način dolazi do kupaca takvih proizvoda, ako oni uopšte postoje, ili oni u stvari služe za prikupljanje ličnih podataka potencijalnih kupaca. Verovatno su u pitanju i jedno i drugo, ali ono što bi trebalo da potrošači znaju jeste da je reč o nepoštenoj poslovnoj praksi i prevari i da bi svaki ovakav primer trebalo da prijave.

Zoran Nikolić i Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS) kaže da je ovakvih primera mnogo i u slučajevima kada nisu zloupotrebljena zvučna imena. Ona se koriste samo da bi neko pre poverovao ili brže odlučio da kupi neki proizvod, ali takvih lažnih reklama ima mnogo i kada se u njima pojavljuju anonimne osobe koje pričaju o „čudotvornim efektima” različitih lekova i pomoćnih lekovitih sredstava.

– To bi trebalo prijaviti odmah Tržišnoj inspekciji, jer su oni ovlašćeni da reaguju u ovakvim situacijama. Oni sarađuju u ovim slučajevima sa MUP-om, tj. Odeljenjem za visokotehnološki kriminal. Trebalo bi da se svaki potrošač pre registrovanja na ovakve sajtove dobro informiše o tome da li je reč o pouzdanoj stranici. Postavlja se pitanje na koji način u Srbiji može da se registruje sajt, ko je odgovoran za to i da li postoje neke provere – kaže Nikolić. U Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) kažu za „Politiku” da svako fizičko i pravno lice može da registruje bilo koji naziv domena ukoliko on nije u registru zaštićenih.

– Ako neko iskoristi zaštićen domen, onda se uključuje Arbitražna komisija, koja odlučuje ko ima pravo na taj domen i po kom osnovu – kažu za „Politiku” u RNIDS-u.

Blic/Politika