Онколошки пацијенти треба да се вакцинишу

Због тренутне пандемије изазване ковид- 19 у Србији је 25 одсто мање новодијагностикованих пацијената са карцином плућа него prеthodnih година, али то свакако не значи да од овог најсмртоноснијег малигнитета људи мање обољевају. Податак који указује на алармантну ситуацију јесте и тај да код оних пацијената код којих се установи овај карцином, болест је често узнапредовала до стадијума када лекарима не остају готово никакве могућности за лечење.  Особе које имају неко малигно обољење свакако су у повећаном ризику од ковид– 19 инфекције, а поготову они који имају карцином плућа.

Оља Ћоровић, представница Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима“ каже да је из тог разлога удружење покренуло кампању “Са њим нема дистанце”.

- Желимо да укажемо да се од рака не можемо дистанцирати, али и да охрабримо грађане да се при појави првих симптома јаве лекару, јер је време реаговања изузетно важно. Уколико се открије на време са раком плућа се данас може живети - напомиње Ћоровић.

Ипак, и у корона времену треба имати на уму да Србија заузима неславно друго место у Европи по смртности од карцинома плућа, док број оболелих расте сваке године.

- Клиника за пулмологију КЦ Србије је водећа установа за лечење рака плућа у Србији са више од 4.000 пацијената. Ипак, због пандемије корона вируса смо у последњих годину дана за четвртину мање дијагностиковали карцинома плућа него prеthodnih година. Поред фокуса здравственог система на лечењу коронавируса, мањем броју новодијагностикованих доприноси и страх пацијената да се не заразе. Из тог разлога, ми смо заједно са Удружењем за борбу против рака плућа „Пуним плућима“ крајем 2020. основали национално саветовалиште „Позив подршке“ за пацијенте оболеле од рака и чланове њихових породица при нашој Клиници. На тај начин постали смо доступни пацијентима - рекла је проф. др Виолета Михаиловић Вучинић, директорка Клинике за пулмологију КЦС.

Слична ситуација је и у Војводини, где су такође смањени капацитети како дијагностике, тако и лечење онколошких пацијената. 

- Клиника за плућну онкологију Института за плућне болести Војводине стављена је у ковид систем, због чега је сада Клиника измештена у Институт за кардиоваскуларне болести Војводине. Капацитети за пријем онколошких пацијената су нам смањени са 88 на 35 кревета. Редукован је и број прегледа у амбуланти, односно рада са пацијентима који долазе на контроле. Када је у питању бронхолошка дијагностика, трудимо се да је обављамо сваког дана, па тако обавимо до шест брохноскопија дневно. Због ове епидемиолошке ситуације сада нам пацијенти долазе у одмаклом стадијуму болести, када у неким ситуацијама не могу бити ни оперисани – истиче др Горан Стојановић, онколог и начелник Дневне болнице Института за плућне болести Војводине.

Пацијенти с малигним болестима су под повећаним ризиком да развију тежу клииничку слику, компликације па и смртни исход ако се инфицирају САРС-КоВ-2 вирусом. Стога, такви пацијенти су међу највећим приоритетима за добијање вакцине, рекао је на онлајн трибини проф. др Милош Марковић из Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду.

- Код појединих пацијената због саме болести или терапије, имунски систем може да буде ослабљен, те због тога могу слабије да одговоре на вакцине. Ипак и код њих се вакцинација препоручује, јер ниједна од доступних вакцина није жива, а очекује се да ће свака од њих у некој мери обезбедити заштиту код вакцинисане особе. Већина малигних болесника, укључујући и пацијенте са карциномом плућа, треба да се вакцинише првом приликом – објаснио је др Марковић.

Љ. Петровић